Mogu vam reći moje iskustvo u podizanju devojčice koja sada ima 8 godina. Supruga i ja smo odlučili da razgovaramo normalno koliko smo mogli od njenog samog rođenja. Nismo joj tepali, menjali glas, govorili sve slatkasto i bajno. Jedino što smo radili drugačije jeste to da smo neke reči dramatičnije izgovorili kako bi ona shvatila razliku.
Sa sedam meseci, izgovorila je reč “Kikotanje” (Giggle). Sa 18 meseci razumela je proste rečenice kao što su “Ne diraj to, boleće”. A ona nam je prstom upirući na predmete govorila “Mnogo boli”. Pogledom i ponašanjem nam je stavljala do znanja da nas razume. Okrenula bi se i otišla do drugog dela prostorije.
Kada je imala tri godine, komšija nam je stalno govorio kako ona priča kao neka matorka, misleći na to da je imala bogatiji vokabular nego većina dece u njenim godinama.
U sadašnjem periodu, kada ide u školu, učiteljica nam stalno daje komplimente koji se tiču veličine njenog vokabulara i njene ogromne sposobnosti imaginacije.
Razgovarajte sa njima što jasnije, jednostavnim, svakodnevnim jezikom. Objasnite im reči koje ne razumeju i odgovorite im na svako pitanje koje vam postave.
A s poštovanjem prema jeziku, što ih ranije naučite da govore ustanovljenim normama, ranije će naučiti i da komuniciraju sa vama i sa drugima. A to ne može da bude loše.
Komentari (0)