Nema psihologa koji će reći da je laganje dece dobra vaspitna strategija. Ali, postoje izuzeci od pravila da im treba govoriti istinu i samo istinu. To je slučaj sa Deda Mrazom. Psiholozi kažu da je opavdana laž o postojanju deke koji deli poklone dobroj deci, jer verovanje u dobroćudnog bradonju razvija kreativnost, maštu i kasnije pomaže u razgraničenju stvarnog od izmišljenog.
Njujorški dečji psihijatar dr Metju Lorber podržava ideju da se mališanima ne saopšti rano da Deda Mraz ne postoji.
Divno je dok maštaju i veruju
– Ne mislim da je loše da deca veruju u mit o nekome ko ljude čini srećnim ako se lepo ponašaju. Mašta je normalan proces razvoja i pomaže u razvijanju kreativnosti – kaže dr Lorber.
Ali, kao i druge bajke, i ova se kad-tad završava. Nažalost, sve ranije. Nekada je prosečno dete prestajalo da veruje u Deda Mraza u osmoj godini, a danas sa sedam. Obično drug iz razreda razbija detetu iluziju, ali sve češće mališani to saznaju preko Interneta. I ovo je, ipak, dobro, jer pitanja šta je stvarno, a šta izmišljeno su važna u procesu odrastanja. A kada vas dete pita da li Deda Mraz postoji, najbolje je da mu uzvratite pitanjem: Da li ti veruješ u njega? Ako je odgovor potvrdan, onda mu ne razbijajte iluziju, savetuje psihijatar.
Komentari (0)