Dijagnostika u dečjem uzrastu

Savremeni ultrazvučni aparati su tako konstruisani, da se njihovom upotrebom može steći uvid da li postoje promene unutrašnjih organa, srca i velikih krvnih sudova, pojedinih segmenata grudnog koša, muških i ženskih genitalija, zglobova, stanje manjih krvnih sudova, kao i promene u proticanju krvi kroz njih. Kod beba, dokle god postoji otvor na lobanji (tzv. velika fontanela), moguć je pristup moždanoj masi i dijagnostikovanje eventualnih patoloških promena ove regije.

Korišćenje zraka u dečjem uzrastu treba svesti na minimum, jer pri prolasku kroz telo dovode do oštećenja ćelija, naročito njenog genetskog materijala. Mlade ćelije dečjeg organizma koje se ubrzano razmnožavaju tokom rasta posebno su osetljive. Ova oštećenja su u pojedinačnom slučaju minimalna, ali ostaju zabeležena u ćelijskom kodu do kraja života, sabiraju se sa oštećenjima koja se mogu desiti pri ponovljenim snimanjima, i posle 10 do 20 godina mogu biti uzrok pojava malignih bolesti kod osobe koja je bila izložena čestim ponavljanim snimanjima, ili velikim dozama, kao što je slučaj kod primene kompjuterizovane tomografije.

Radiološke procedure se kod dece najčešće koriste za snimanje srca i pluća ukoliko se sumnja na neku od srčanih mana, zapaljenske promene na plućima, ili neki od ozbiljnijih poremećaja organa za disanje i u slučaju trauma kada se snimaju kosti i zglobovi, najčešće iz dva pravca, što hirurgu omogućava bolji uvid u eventualnu povredu koštano-zglobnog sistema. Pravilo je da se snima samo povređeni ekstremitet, nikako obe ruke ili noge. Ukoliko lekar sumnja na ozbiljniji poremećaj organa za varenje snima se stomak u stojećem stavu. Na tom snimku mogu da se vide znaci zastoja u radu creva (ileus), zapaljenskih promena na crevima, kao i postojanje kamenčića u bubrezima, bešici ili žučnoj kesi.

Ukoliko se navedenim merama ne dođe do zadovoljavajućeg odgovora, ispitivanje se može proširiti takozvanim kontrastnim metodama, kada se u organizam unose materije koje obeležavaju pojedine delove organa i omogućavaju uvid u eventualne promene na njima.

Kod poremećaja organa za varenje dete pije barijumsko mleko, koje je neškodljivo po organizam, i zatim se prati njegovo kretanje kroz jednjak, želudac i creva. Ovom metodom se stiče uvid u eventualne poremećaje u položaju pomenutih organa, stanje sluznice, brzinu kretanja sadržaja kroz creva, kao i da li postoje eventualne prepreke koje bi se morale rešavati hirurškim putem. Irigografja je postupak pri kom se barijumsko mleko ubacuje kroz čmar u debelo crevo, da bi se ispitala njegova unutrašnjost.

Za ispitivanje mokraćnih kanala i funkcije bubrega koriste se kontrastna sredstva koja se ubrizgavaju venskim putem (intravenska pijeloureterocistografija). Kod ove metode posebno je važno da obavestite lekara da li je vaše dete sklono bilo kakvoj vrsti alergijskih reakcija.

Druga kontrastna metoda koja se koristi u ispitivanju mokraćnih kanala, naročito ako se kod deteta ponavljaju urinarne infekcije, naziva se mikciona cistoureterografija. U bešiku se kroz spoljni otvor mokraćnog kanala direktno unosi kontrast pod pritiskom. 

Na ovaj način stiče se uvid u to da li postoji vraćanje urina iz bešike u bubrežne čašice, što može biti uzrok česte pojave infekcija, kao i da li postoje neke urođene anomalije.

Za sve pomenute dijagnostičke procedure poželjno je da dete ne jede bar tri do četiri sata pre pregleda.

Kompjuterizovana tomografija (CT) primenjuje se kod dece svih uzrasta, ali samo u urgentnim stanjima, kada je ugrožen život deteta, ili kada se sumnja na postojanje veoma ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je maligna bolest, jer se metoda bazira na upotrebi velikih doza zračenja Magnetna rezonanca se smatra metodom koja u manjoj meri šteti organizmu, pa se primenjuje i kod dijagnostike poremećaja fetusa u majčinoj utrobi. Ipak, pri ovom pregledu telo je izloženo dejstvu veoma jakih elektromagnetnih sila, a njihova dejstva na organizam i osetljive ćelijske funkcije se još ispituju.