Važno je izbegavati hranu koja je bogata koncentrovanim šećerima ili je preterano masna, jer to može da dovede do naglog skoka glikemije čime su ugrožene i trudnica i plod.
Dijabetes, hronični poremećaj metabolizma glukoze, bolest je koja se u poslednjih 15 godina udvostručila kod trudnica. Nekada se klasični simptomi dijabetesa ne mogu manifestovati u trudnoći, ali je važno da trudnica obrati pažnju ukoliko primeti da odjednom ima problem sa suvim usnama, potrebu za velikom količinom vode ili hrane, noću ustaje zbog praženja bešike…
Foto: Fotolia
Prof. dr Miroslava Gojnić Dugalić, načelnica Odeljenja patologije trudnoće Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra Srbije, naglašava da se kod trudnica koje imaju gestacioni dijabetes, javljaju i povećana telesna masa, sklonost ka nastanku tromboze, povišen krvni pritisak. Kod ploda, ukoliko se bolest ne prati i ne otkrije na vreme, može da se očekuje ne samo veća telesna masa, već se ni organi ne razvijaju dovoljno kvalitetno, pa takva deca kasnije mogu da budu gojazna, da imaju hipertenziju, tegobe s vidom, psihosocijalne i emotivne probleme.
– Naša klinika sarađuje sa Klinikom za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma i sprovodimo lečenje po najsavremenijim standardima i protokolima Ministarstva zdravlja. Ukoliko se u trudnoći obavlja dobar nadzor nad ženom koja se suoči sa pojavom šećerne bolesti, onda se sprečavaju komplikacije. Pacijentkinjama se savetuje higijensko-dijetetski režim i on se prilagođava individualno svakoj ženi u saradnji sa dijetetičarima. Postoje situacije kada trudnici moramo da damo insulin, ali u najvećem broju slučajeva, nakon rađanja bebe, potreba za lekom nestaje – pojašnjava dr Gojnić Dugalić, stručnjak u ovoj oblasti medicine.
Malo je poznato da u toku prvog trimestra trudnoće kalorijski unos mora da se poveća za 70 kalorija u odnosu na raniju ishranu, a to predstavlja samo parče hleba od 50 grama.
Specijalista ishrane dr Veroslava Stanković, profesor na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija, podseća da je trudnoća drugo stanje, kada dolazi do promene hormonskog statusa, telesne mase, načina ishrane i stila života. Uzroci pojave dijabetesa u drugom stanju su različiti: neprepoznata insulinska rezistencija pre trudnoće, genetika, gojaznost…
– O ishrani mora da se vodi računa zbog same trudnice ali i zbog fetusa. Prevelik unos hrane može da dovede do gojaznosti u toku trudnoće i posledice kao što je gestacioni dijabetes. Malo je poznato da u toku prvog trimestra kalorijski unos mora da se poveća za 70 kalorija u odnosu na ishranu pre trudnoće, a to predstavlja samo parče hleba od 50 grama. U drugom trimestru za 270 kalorija, a u trećem za 450. U praksi se ovo retko poštuje pa se javljaju i posledice – kaže dr Stanković.
Ishrana trudnica mora da bude strogo kontrolisana zbog nivoa šećera u krvi ali i gubitka telesne mase. Ona mora da bude individualna i da prati promenu glikemije koju bi trudnica trebalo sama da kontroliše, pre obroka i dva sata posle jela.
Foto: Fotolia
– Žena koja ima dijabetes u trudnoći pre svega mora da prati ritam obroka i da praktikuje obavezno tri glavna obroka i jednu do dve užine, zavisno od terapije. Mora da se izbegava hrana koja je bogata koncentrovanim šećerom i koja je preterano masna. Unos slatkiša, grickalica, „soft drink” napitaka i sokova je strogo zabranjen, jer dovodi do naglog skoka glikemije čime su ugroženi i trudnica i plod – zaključila je dr Stanković.
Šta sme, a šta nije preporučljivo
Kakav je to način ishrane koji bi trudnica sa gestacionim dijabetesom trebalo da poštuje, pojasnila je dr Veroslava Stanković.
ŽITARICE: izbegavati beli hleb, glazirani pirinač, testeninu i prevelik unos krompira. Ishrana treba da se bazira na integralnim žitaricama bilo u vidu hleba ili kuvanih kaša od punog zrna pšenice, prosa, heljde, ovsa.
POVRĆE: najbolje je nisko kalorijsko. Mahunarke i korenasto povrće bogato je ugljenim hidratima pa je njihov unos strogo ograničen.
VOĆE: fruktoza brzo dovodi do porasta glikemije i zato voće treba da se unosi u minimalnim količinama do 200 grama ili čak 100 grama dnevno zavisno od vrednosti glikemije i terapije koja se sprovodi.
MESO: dozvoljeno je posno – piletina, ćuretina i junetina. Riba takođe posna – preporučuje se pastrmka koja živi u nezagađenim vodama, pa je opasnost od trovanja minimalna. Što se jaja tiče tu nema ograničenja ukoliko je vrednost holesterola u krvi kod osobe u referentnim granicama.
MLEKO: treba biti obazriv, jer mleko i mlad sir imaju veću količinu laktoze i dovode do porasta glikemije. Preporučuje se da trudnica uzima fermentisane mlečne proizvode; jogurt, kiselo mleko, kefir i polumasne sireve koje obavezno pre upotrebe treba isprati od soli.
Svaka trudnoća je individualna i neophodno je da se za bilo kakve nedoumice konsultujete sa vašim lekarom.
Izvor: politika.rs
Komentari (0)