Istraživanja pokazuju da mališani predškolskog uzrasta postave preko pedeset pitanja dnevno, ali i da deca sve ranije počinju da se interesuju za svet oko sebe, pa već trogodišnjaci imaju mnogo nedoumica koje traže da im razrešite. Dečja pitanja neverovatno su maštovita, potpuno logična i često jako teška za odgovaranje.
Grupa londonskih naučnika sastavila je listu od 10 “najnezgodnijih” pitanja, koja zbunjuju čak i najobrazovanije roditelje. Istraživanje je pokazalo da čak trećina roditelja posle dečjih pitanja surfuje internetom u potrazi za tačnim odgovorom, kao i da često izmisle odgovor ili pitanje “prebace” drugom roditelju. Na listi su sledeća pitanja: “da li ajkula može da pobedi dinosaurusa?”, “zašto je nebo plavo, a trava zelena?”, “koliko je teška Zemlja?”, “zašto se Mesec nekad pojavi po danu?”, “kako avioni ostaju u vazduhu?”, “zašto vreme nije isto u svim zemljama sveta?”, “kako ljudi sa suprotne strane planete koja je okrugla žive naglavačke?”… Kada uzmete u obzir da deci sve to treba objasniti njima razumljivim rečnikom, priznaćete da su pitanja zaista teška.
Stručnjaci tvrde da, bez obzira što ne znate odgovore, uvek pokušajte da date objašnjenje. Ukoliko izbegavate pitanja ili mu kažete “to ne bi trebalo da te zanima”, samo ćete ugušiti dečju radoznalost, pa će mališani vremenom prestati da pitaju, što nikako nije dobro za njihov razvoj.
Već od četvrtog rođendana mališani shvataju određene relacije, odnose između ljudi, usvajaju pojedine društvene norme, pa su pitanja poptuno logična. Razvijaju maštu, sposobni su da razmišljaju o dnevnim događajima, o prirodnim pojavama, svakog dana dobijaju nove informacije u vrtiću, kod kuće, u gostima… A sve to, previše je za njihovu sposobnost percepcije, pa odgovore traže kod najviših autoriteta, odnosno kod roditelja. Zato, bez obzira koliko teško bilo, pokušajte da objasnite detetu ono što ga interesuje. Ukoliko nemate baš nikakvu ideju, recite da ne znate, ali i da ćete se zajedno potruditi da saznate odgovor iz neke enciklopedije ili knjige, na internetu… Uvek podstičite dečju radoznalost i pričajte im kako ste i vi, kada ste bili mali, hteli svašta da znate i da ste uvek pitali, jer je mnogo bolje zatražiti odgovor nego ostati uskraćen za znanje.
Sa detetom razgovarajte kao sa ravnopravnom osobom, jer će tako naučiti da su pitanja korisna i da će mu odgovori pružiti nova znanja. Tako ćete ih bolje pripremiti za školu i naučiti da je takva vrsta radoznalosti vrlina. Takođe, nikada nemojte da odgovarate rečenicama kao što je “ne mogu da verujem da to ne znaš”, jer ćete postideti dete. Bez obzira šta je dete pitalo i koliko vam to besmisleno zvuči, potrudite se da odgovorite kao da je to najvažnija stvar na svetu. Jer, za njih u tom trenutku i jeste.
Komentari (0)