Nekad je bilo pravilo da je zadatak roditelja vaspitati dobru i poslušnu decu. Takvo vaspitanje podrazumevao je zabrane i zapovesti. Svakako, dobro i poslušno dete je bilo ono koje slepo udovoljava svim zahtevima roditelja.
Danas se takvo vaspitanje smatra “dresurom” i nikako nije poželjno.
Dobar roditelj ima potpuno drugačiji cilj u vaspitanju svog deteta. Dete bi trebalo samo doći do spoznaje šta je dobro, a šta zlo, jer tako će biti spremno samo prosuđivati.
Dete mora razvijati vlastito mišljenje, mora razvijati spoznaju o dopuštenom i zabranjenom, mora razvijati vlastitu ličnost. Vaspitanje takvog deteta zahteva puno vremena, truda, a time i strpljenja i tolerancije.
Roditelji u tome često greše s obzirom na užurbani način života, a ponekad i zbog linije manjeg otpora. Često žele i ustraju u tome da dete neke stvari radi mehanički i tačno po uputstvima.
Na taj način dete o vlastitom delovanju neće imati niti mišljenje, niti stav, a čak ne mora niti znati zašto to radi. Dete mora imati mogućnost da samo razmisli o onome što čini. Pa tako mora imati i pravo na greške, pravo na uviđanje i ispravljanje grešaka. To se može postići jedino beskrajnim strpljenjem.
Koliko ste se puta uhvatili kako govorite detetu šta sve mora uraditi da bi bilo spremno za vrtić? Mora se obući, oprati, uzeti igračku koju želi poneti. A koliko ste se puta uhvatili da ga pritom požurujete zbog stiske s vremenom i vičete na njega kako nije napravlio ovo ili ono ili kako je spor?
Kako bi se ovakve situacije što bolje rešile, mogli biste što više stvari pripremiti dan ranije kako biste tada imali više strpljenja za rituale svog deteta.
Isto tako je s detetovim greškama. Ako nemamo dovoljno strpljenja da samo uvidi gde je pogrešilo, dete neće prestati činiti tu jedno te istu grešku. Zato jer neće uvideti kako, zašto i u čemu je pogrešilo jer će se osloniti na procenu roditelja te čekati gotov i ponuđeni model ispravljanja greške.
Svako dete može biti svesno, savesno, samostalno, odgovorno i snalažljivo, samo mora imati roditelje naoružane strpljenjem.
Komentari (0)