Dan pošto su četiri reprezentativna sindikata u prosveti održala celodnevni štrajk, stigla je vest da odbijaju da učestvuju u platformi „Zdravitas“, čije uvođenje je planirano od početka ove školske godine. Roditelji su zbunjeni informacijama da će neko navodno prikupljati zdravstvene podatke njihove dece, a iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta za N1 objašnjavaju koji podaci će se prikupljati i čemu će služiti.
Šta je Zdravitas i čemu on služi, pitanje je koje postavljaju roditelji školaraca, pred kojima je još jedna platforma Ministarstva prosvete za praćenje dece.
Ministarka Slavica Đukić Dejanović je prvog dana školske godine rekla da će se kroz platformu Zdravitas, od trećeg razreda do završetka srednje škole, „pratiti motorni razvoj sa uticajem na kogniciju emocije i ostale komponente ličnosti dece“. U drugoj izjavi istog dana kazala je da će Zdravitas pratiti motorne aktivnosti đaka kako bi se na vreme uočile i otklanjale eventualne nepravilnosti kod dece.
Roditeljima ova objašnjenja ne znače mnogo, a dodatno su ih zabrinule informacije da će se unositi i obrađivati podaci o zdravstvenom stanju i razvoju njihove dece.
Predstavici sindikata koji su odbili da učestvuju u projektu, ali i članovi Saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta koji ga promovišu, potvrdili su za N1 da se radi o podacima koje nastavnici fizičkog već decenijama evidentiraju o učenicima.
Naime, na početku svake godine nastavnici fizičkog bi trebalo da uz uzrast deteta zabeleže njegovu visinu i težinu, kao i rezultate testiranja motornih sposobnosti. Podatke koje su nekada upisivali u svoje sveske, sada bi trebalo da unesu u Zdravitas.
Iz Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta su nam rekli da svi koji su prošli kroz obrazovni sistem u Jugoslaviji prošli su i kroz te testove, čiji rezultati su se od 1969. do 1992. godine slali Jugoslovenskom zavodu za fizičku kulturu.
Dodaju da se merenja ponovo sprovode od 2017. godine, to jest da se praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika, prema programima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, sprovodi se u svim osnovnim školama od 2017. godine, a od 2018. i u svim srednjim školama.
Kada se svi ovi podaci unesu u Zdravitas, softver se sam na osnovu unetih parametara (godina, pola, visine, težine i rezultata testiranja) određuje motorički status deteta kao prosečan, iznad proseka i ispod proseka.
Docent Miroslav Marković, profesor fizičkog i savetnik u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, objašnjava da će roditelji dece čiji motorički razvoj je „ispod proseka“ biti alarmirani, daće im se savet da se jave lekaru ili će detetu biti savetovan program po kojem mogu unaprediti svoj razvoj.
On ističe da je u pitanju savremeni metod i da sve parametre računa softver, bez paušalnih ocena nastavnika. Dodaje i to da su nastavnici fizičkog stručno potpuno osposobljeni da procene motoričke sposobnosti i preporuče nastavni rad na osnovu njih.
Svaki roditelj koji da pristanak imaće direktan pristup podacima za svoje dete, takođe preko aplikacije Zdravitas, a Marković kaže da će sa ovom platformom konačno moći da se preduzmu konkretne mere kako bi se smanjila gojaznost, predupredili deformiteti i povećala fizička aktivnost dece i mladih.
Roditelj može da odbije da da saglasnost za praćenje fizičkog razvoja njegovog deteta, ali to samo znači da neće imati uvid u rezultate svog deteta, koji će se svakako beležiti kao statistički podaci.
Kako objašnjava, pristup obrađenim podacima će imati Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji će jednom do dva puta godišnje slati izveštaje Ministarstvu prosvete i stručnoj javnosti, a na osnovu kojih će se odlučivati da li treba revidirati broj časova fizičkog i na kojim veštinama treba raditi, uzimajući u obzir motoričke sposobnosti i razvoj dece.
Podatke iz Zdravitasa moći će da vide i naučni radnici za potrebe svojih naučnih istraživanja, ali njima neće biti dostupni lični podaci dece, već samo pol, uzrasti rezultati merenja.
U dopisu koji je Ministarstvo poslalo školama, a u koji je N1 imao uvid, navodi se da se na osnovu dobijenih rezultata daju određene preporuke i saveti učenicima kako da poboljšaju ili očuvaju svoj trenutni nivo motoričkih sposobnosti, uz napomenu da se dobijeni rezultati ne smeju koristiti za poređenja i ocenjivanja učenika, kao ni za bilo kakvu klasifikaciju ili selekciju.
Cilj je i da se roditelji upoznaju sa rezultatima, ali i preporukama i savetima.
Na osnovu Zdravitasa biće stvorena baza podataka na osnovu Nacionalnog izveštaja za naučno-istraživačka proučavanja različitih problema kod dece i mladih sa aspekta zdravstvenog stanja celokupne nacije.
Sindikati protiv projekta: Dodatni posao uz zakonske nedoumice
Reprezentativni sindikati u prosveti nisu u istoj meri entuzijastični povodom cele stvari, a četiri sindikata – Unija sindikata prosvetnih ranika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikat radnika u prosveti Srbije i Granski sindikat prosvetnih radnika (GSPRS) Nezavisnost odbila su da učestvuju u projektu, otvarajući niz pitanja. Oni su zatražili hitan sastanak sa Ministarstvom prosvete u vezi sa primenom ovog projekta.
Kako je za N1 objasnila Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, njima je sporno što se u aplikaciju unose i lični podaci deteta i roditelja, ime prezime i JMBG i to bez saglasnosti roditelja, zbog čega su zatražili mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti – da li je unos i obrada ovih podataka u skladu sa zakonom.
„Merenje nije nikakva novina, nastavnici fizičkog na početku godine obavljaju ta merenja i upisuju u ličnu evidenciju i prate razvoj deteta radi usmeravanja i samog rada nastavnika. Problem je nastao jer se postavilo pitanje koliko smemo da prikupljamo najličnije podatke učenika, stavljamo u bazu i šta će s tim biti“, kaže Gašić i napominje da je Zdravitas treće mesto na koje se uvodi svaki učenik, pored papirne evidencije i elektronskog dnevnika.
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije pita zašto u postojeći elektronski dnevnik nije dodat deo i za ovu evidenciju, već je morala da se pravi nova baza sa ličnim podacima đaka.
„Šta će statistici ime i prezime“, pita Kokot i ističe da je pre početka primene aplikacije trebalo pribaviti mišljenje poverenika.
Marković na kritike kolega odgovara tvrdnjama da Zdravitas ima podlogu u zakonu, kao i da je prethodno pribavljeno mišljenje poverenika.
On kaže da razredne starešine treba da kopiraju podatke iz elektronskog dnevnika u Zdravitas, dok će rezultate testiranja i merenja unositi nastavnici fizičkog, koji neće videti JMBG dece i roditelja.
Priznaje da je prvobitna zamisao struke bila da to ne bude odvojena platforma već deo elektronskog dnevnika i dodaje da se nada da će se u budućnosti naći način da se sve spoji na jedno mesto.
Loš tajming ili namera ministarstva?
Sindikati, pored pitanja unosa i obrade ličnih podataka dece i roditelja, imaju primedbe i na to što su obuke za Zdravitas organizovane tokom vikenda, pošto su nastavnici odradili svoju 40-časovnu radnu nedelju.
Kokot ističe da između poslodavca i zaposlenih mora da postoji regulisan odnos, a da su nastavnici na obuke upućivani bez rešenja i nadoknade za prekovremeni rad vikendom, samo na osnovu mejla direktora i dopisa Ministarstva prosvete.
Dodaje i to da se projekat, za koji se kaže da je od nacionalnog značaja, sprovodi o trošku nastavnika, to jest na njihovim privatnim telefonima.
Mirjana Gašić kaže da su nastavnici do nedelje, 6. oktobra, imali rok da u Pošti preuzmu parametre za otvaranje naloga na aplikaciji i započnu unos dece u bazu, a potom i rezultate testiranja.
„U ovom trenutku kada protestujemo zbog neispunjenog protokola da nam se natovari još jedan zadatak je nedopustivo. Nije primeren trenutak i čekamo odgovor poverenika“, rekla je za portal N1 Gašić.
Ona izražava i sumnju u stručnost prosvetnih radnika da se bave procenom zdravstvenog stanja dece i ocenjuje da je taj posao trebalo da bude poveren školskim dispanzerima u Domovima zdravlja.
„Ako radimo zadatak za koji nismo stručni, to govori da taj zadatak i cilj ne može biti valjano postignut. To mora da uradi neko ko je obrazovan. U tom smislu ne vidimo korist da radimo posao koji nam nije od struke“, rekla je portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Marković, kao nastavnik fizičkog vaspitanja, tvrdi da oni jesu stručni da ocene motoričke sposobnosti dece i napominje da je Zdravitas iznedrila upravo struka, odnosno da je nastao kao doktorska disertacija dr Ivane Milanović sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
Uz ocenu da je tačno da su prosvetni radnici opterećeni administracijom i papirologijom, on objašnjava da za unos podataka za jedno dete nije potrebno više od 10 minuta, kao i da se sve može raditi kroz eksel tabele koje se popunjene unose u aplikaciju.
Otpor kolega novoj platformi vidi u „lošem tajmingu“, odnosno poklapanju početka njenog pokretanja sa štrajkom u prosveti, ali napominje da Zdravitas ne treba posmatrati u kontekstu nove obaveze pobunjenim prosvetarima. Kako kaže, na njemu se dugo radilo i dodaje da je i sam učestvovao u prvoj demo verziji pre 15 godina.
Prema podacima Saveza, obuku je proteklog vikenda prošlo više od 10.000 nastavnika, a u evidenciju je već uneto 200.000 đaka. Marković uverava će biti potrebno 10 do 15 dana da se vide svi rezultati pošto platforma bude „zaključana“.
Izvor: N1
