Polazak u školu predstavlja stres svakom detetu. U tom razdoblju, roditelji treba da znaju da ključnu ulogu imaju dve osobe: učitelj i školski lekar.
Prilagođavanje novom dnevnom ritmu i novom okruženju, kroz koje svako dete mora da prođe, često vrlo teško pada deci s hroničnim oboljenjima, a njih je čak 12 posto.
Ali, bilo da imaju alergiju, astmu, anemiju ili epilepsiju (ili čak i neke ređe hronične bolesti poput dijabetesa, srčanih mana ili celijakije), takva deca su, pokazala su istraživanja, u 87 posto slučajeva odlični i vrlo dobri učenici. Ipak, kako je kretanje u školu vrlo osetljivo razdoblje, u kojem se razvija ličnost, takvom detetu tada je potrebna posebna pažnja.
”Dete s hroničnim poremećajem zdravlja ima pravo na normalno i zdravo detinjstvo, kao i na svu moguću zaštitu kako mu se stanje ne bi pogoršalo i kako bi se izbegle neželjene posledice poremećaja ili bolesti. Ključne su dve osobe: jedna je školski lekar, a drugi učiteljica ili učitelj. U razgovoru sa školskim lekarom i učiteljicom ili učiteljem roditelj treba da upozori na bolest, znakove, lekove, prehranu, posebne mere zaštite i na sve ono što se primenjuje u svakodnevnom životu kako ne bi došlo do toga da dete s epilepsijom dobije napad u razredu ili da dete dijabetičar upadne u hipoglikemijski šok, a da niko o tome ništa ne zna”, govori specijalista školske medicine Marina Kuzman.
.jpg)
Poletarcima je potreban osećaj sigurnosti
”O aktivnostima kao što su zajednički izleti, plivanje i fizičko dogovara se individualno. Takođe, ponekad se druga deca prvi put susreću s nekim poremećajem, pa zbunjenost, znatiželja ili strah mogu da izazovu neprikladne komentare ili postupke prema obolelom detetu. Ako proceni da je to potrebno, učiteljica i lekar mogu o nekim temama prilagođavanja i/ili odnosa prema deci koja imaju određene poteškoće da razgovaraju u razredu – zaključila je Kuzman.
Svakako treba obratiti pažnju na poteškoće s čitanjem i pisanjem. Pojedini školarci imaju disleksiju, koja mnogo utiče na razumevanje, zaključivanje i govor. Disleksično dete, iako je prosečno inteligentno, ima oslabljenu koncentraciju, pa oni koji rade s takvom decom treba da budu strpljivi.
”Detetu najdelotvornije možete da pomognete ako rano uočite taj poremećaj, ali i ako dosledno izvodite vežbe za poboljšanje prepoznavanja slova i učenja tehnika čitanja pod nadzorom stručnjaka. Važno je pritom i smanjiti detetov doživljaj neuspeha i osnažiti mu samopouzdanje”, govori dr. Marina Kuzman.
Bez obzira na to ima li dete poteškoća ili ne, polazak u prvi razred velik je stres za njega, pa je održavanje zdravog i urednog načina života od velike važnosti u tom razdoblju.
Za svako dete je važno da se dobro naspava, a ponekad im je potrebno i do desetak sati sna. Zbog toga ih radije pustite da duže spavaju jer poteškoće ili nepravilnosti povezane sa snom mogu voditi čestim promenama raspoloženja i ponašanja, poput hiperaktivnosti, i prema teškom usvajanju gradiva.
Šta ako dete odbija da ide u školu?
Međutim, šta ako dete odbija da ide u školu? Razdoblja nevoljnog odlaska u školu i pokušaja izbegavanja školskih obaveza verovatno je doživela većina roditelja. Ali ponekad ta nevoljnost prerasta u pravu anksioznu reakciju, pri čemu odlazak u školu postaje muka i za roditelje i za dete. Kod manje dece je u pitanju najčešće strah od odvajanja.
Izvor neprijatnih osećanja može da bude i školsko okruženje. Kod stidljive dece koja teško pronalaze mesto u grupi vršnjaka, nedostatak društvenih veština i samopouzdanja može rezultovati strahom od uključivanja u grupu. Poteškoće u savladavanju gradiva mogu još više da obeshrabre dete koje se oseća nekompetentno i neuspešno. Loša komunikacija sa zahtevnim nastavnicima takođe može da bude razlog izbegavanja škole.
Poletarcima je potreban osećaj sigurnosti i ponekad pomaže ako se roditelji s nastavnikom dogovore da obiđu dete tokom odmora ili zatraže pravo da dete nazove roditelja kad to poželi. Ponekad je potrebno potražiti i pomoć profesionalca – školskog lekara ili psihologa. Razdoblje straha od odlaska u školu izgleda kao stanje koje traje beskrajno dugo, ali gotovo sva deca vremenom ”prerastu” iracionalne strahove i uspešno dovrše proces sazrevanja i obrazovanja.
