Roditeljsko gunđanje zbog ocena i prigovaranje tipa „da li si naučio ono, jesi li završio ovo”, treba zameniti izražavanjem očekivanja „tražim od tebe da imaš takve ocene i očekujem to”. Majke i očevi trebalo bi da iznose zahteve, a sa druge strane ne smeju nikako da prestanu da neguju bliskost sa svojim detetom i zaborave na obavezne zajedničke dnevne aktivnosti, kao što je, na primer, šetnja. Čak je i zajedničko gledanje „groznih” serija bolje nego ne družiti se, smatra Branka Tišma, psiholog u beogradskoj OŠ „Lazar Savatić”, i naglašava da je „svako druženje roditelja i dece lekovito”.
Ovo je savet koji ona upućuje roditeljima posle najnovijeg slučaja samoubistva đaka zbog loših ocena u školi. Reč je o nesreći koja se u ponedeljak dogodila u okolini Medveđe, kada je dvanaestogodišnji N. M. prekratio život pucnjem u glavu iz očevog pištolja, a mediji navode da je u oproštajnom pismu istakao da „ne može više da izdrži kritike zbog loših ocena u školi”.
.jpg)
Foto: Shutterstock
U ovom slučaju očigledno je velika usamljenost presudno uticala na dečakovu odluku da povuče oroz, smatra Tišma. Ona veruje da je taj osećaj prevagnuo u trenutku, ali da to ne znači da je mališan bio usamljen dugo, u nekom prethodnom periodu. Tišma upozorava roditelje da reaguju na svaku vidljivu promenu kod dece u pubertetu, bilo da se ona odnosi na izgled, ponašanje ili navike i da oni moraju da se menjaju u kontaktu sa decom.
– Nije bitno da li će uspeti da izvuku iz mališana informaciju šta ih muči, već je osnovno da im stave do znanja da su uvek tu za njih, da su im siguran oslonac i da, kada požele, imaju kome da se obrate. Roditelj je jedna od osoba koje su uvek uz dete, koliko god da ga kritikuje i koliko god da ono izneveri očekivanja. Bitno je deci usaditi to saznanje u svest. Ponekad se ljutimo na decu i kažemo im svašta, što u stvari ne mislimo. Oni to ozbiljno prihvataju – ističe Tišma i dodaje da je ključno da se ne izgubi bliskost sa decom koja se neguje kroz zajedničke aktivnosti.
Đacima koji popuste u školi ona savetuje da se obrate razrednom starešini, sa kojim su mnogi bliski, ili školskom pedagogu i psihologu.
.jpg)
Foto: Pixabay
– Đaci nas pitaju šta mislimo i često se ne slažu sa onim što čuju, ali je bitno da posle razmišljaju o tome. Ja nemam unapred pripremljen odgovor za svakog đaka, niti rešenje njegovog problema. Ali sam tu za njega da zajedno otkrijemo gde koči u učenju. Mi psiholozi znamo principe na osnovu kojih se uči i nastojimo da otkrijemo koji su oblici učenja za koje dete najbolji. Bitno je da im odmah naglasim da sam sigurna da mogu da ovladaju gradivom i da ćemo naći način kako – ističe Tišma princip kojim bi trebalo da se rukovode i roditelji đaka koji popuste u školi.
– Sa decom treba biti strpljiv, razvijati im radne navike i pre polaska u školu i usaditi im ideju da se ne uči za ocene, već za život – ističe Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”. Samoubistvo dečaka nikako ne može biti model za tumačenje problema povezanih sa učenjem – naglašava ona. – Učenje i uspeh u školi mogu da budu indikatori mentalnog zdravlja dece, pokazatelj nivoa pažnje, inteligencije i rasuđivanja. Jasna poruka stručnjaka je da rešenje nije složeno, da izlaz postoji i da je život najveća dragocenost koju jedan čovek može da ima.
Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, u januaru je pokrenula prvu Nacionalnu SOS liniju za prevenciju samoubistva, čiji je broj telefona 011/77-77-000.
Pogrešno je da roditelj uči sa đakom ili umesto njega
Problem današnjih đaka je u pogrešnoj organizaciji vremena i načinu na koji uče. Vreme im je rasplinuto između gledanja u mobilne telefone, serija, prijatelja, društvenih mreža, igrica, a domaći zadatak odlažu otkako dođu iz škole do posle večere.
– Onda ga ostave za sutradan, nekad ga urade, nekad ne. Takve ružne navike moraju se iskoreniti da ne bi odvele u probleme. Velika je roditeljska greška kada uče sa detetom ili čak umesto njega. Treba ga pustiti da samo nauči lekciju, a onda sačekati da prođe oko dva sata, zatvoriti udžbenik i ispitivati ga. To što čita, a ne razmišlja o gradivu i reprodukuje ga neposredno posle takvih iščitavanja, ne pomaže – naglašava Branka Tišma.
Crni primeri iz prethodnih godina
– april 2018: M. P. (14) iz sela Stance kod Vranja pokušao da izvrši samoubistvo vešanjem zbog slabih ocena u školi
– april 2016: zbog loših ocena u školi M. B., učenica sedmog razreda iz Negotina, skočila sa silosa
– mart 2014: dve učenice sedmog razreda OŠ „Jožef Atila” u Novom Sadu pokušale da se ubiju u školskom toaletu dok je trajao roditeljski sastanak. Jedna je pokušala da preseče vene na ruci, a druga, kad je ugledala krv, odustala od toga
– novembar 2012: D. B. (15), skočila sa terase trećeg sprata zgrade u u Beogradu, policija sumnja da se ubila zbog loše ocene iz engleskog
– novembar 2010: obesio se dvanaestogodišnjak iz sela Vionica kod Čitluka, policija sumnja da su motiv slabe ocene
– „crni” septembar 2007: zbog jedinice iz matematike M. S., učenica druge godine Srednje hemijske škole iz Leskovca, pokušala da se ubije popivši veću količinu lekova. Zbog slabe ocene iz matematike J. G., učenica Pete beogradske gimnazije, digla ruku na sebe. Hicem iz pištolja u porodičnom stanu u Beogradu, iz nepoznatih razloga, ubila se S. B. (17)
Izvor: Politika.rs
