Učiteljica Nataša Nikolić iz Niša se ne plaši – ni novih obaveza, ni novih uslova rada. Spremna je, kaže, da sprovodi epidemiološke mere u okviru svog odeljenja, onako kako je propisano. I nada se podršci roditelja koji bi svakodnevno trebalo da prate zdravstveno stanje svoje dece.
– Moj lični utisak je da ni kod ostalih nastavnika nema straha. Činjenica je da živu reč nastavnika i kreativno podsticajnu atmosferu na času ne može da zameni nijedna onlajn-nastava – kaže učiteljica.
Previše nepoznanica
Međutim, dok ministar prosvete ubeđuje javnost da je sve jasno i „pod konac”, i da su škole spremne za početak rada, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije traži odlaganje početka školske godine na bar dve nedelje – zbog toga što još mnogo toga nije jasno. Kažu da lokalne samouprave nemaju novca za nabavku maski i dezinfekcionih sredstava, i da škole nemaju vremena da se adekvatno pripreme.
Foto: Freepik
– Za sve su odgovorne škole, direktori i nastavnici. Sredstva bi trebalo da nabave lokalne samouprave, koje, videli smo mnogo puta, nije briga za obrazovne institucije. A tamo gde ih je briga, nemaju para. Do marta nismo imali sapun, sad nećemo imati maske i dezinfekciona sredstva. Pretpostavljam da će sve ponovo morati da donose roditelji i nastavnici – za „Dojče vele” kaže predsednica Unije Sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković.
Negoduju i roditelji, jer još nije poznato kako će praktično izgledati nastava. Koliko dana će deca ići u školu, a koliko će pohađati nastavu od kuće? Koliko će porodica biti opterećena novim načinom rada s decom i da li škola može da sprovede efikasnu zaštitu od zaraze? Tu je i pitanje kako će izgledati boravak dece u školi i da li u njima ima dovoljno prostora, budući da je preporuka ministarstva da svako dete ima svoja 4 kvadratna metra u učionici. To bi za petnaest đaka značilo – 60 kvadratnih metara.
Grupa A i grupa B
Jednom od najvećih osnovnih škola u Nišu, školom „Sveti Sava”, rukovodi direktorka Sanela Tarana. Kaže da će sva deca biti podeljena u dve grupe.
– Za mlađe razrede od prvog do četvrtog razreda biće dve grupe – A i B. Obe će biti u prepodnevnoj smeni. Što se tiče učenika starijih razreda, oni će ići po kombinovanom sistemu, gde će grupa A imati rad s nastavnicima ponedeljkom, sredom i petkom, a onlajn-nastavu preko televizije utorkom i četvrtkom. A grupa B obrnuto. Naravno, učitelji i nastavnici imaju obavezu da šalju materijale onima čiji su se roditelji izjasnili da će im deca sve vreme nastavu pohađati onlajn. Te grupe će se smenjivati svake nedelje – objašnjava direktorka Tarana.
Do je definitivno više posla za nastavnike. – Jeste tamo izračunata norma i nastavnici zaista imaju, kao i svi ostali, četrdesetočasovnu radnu nedelju. Nema svaki nastavnik svakog dana pet časova, ali biće i takvih dana. Biće možda više posla za učitelje, nego za nastavnike. Učitelji svakako moraju da rade u dve smene, koliko god da su te smene skraćene, a pored toga da imaju i onlajn-kontakt sa učenicima koji su se opredelili za takvu nastavu – kaže direktorka niške škole.
Foto: Freepik
Šta sa nastavnicima hroničnim bolesnicima?
Za sada se zna da sigurno neće biti pevanja na časovima muzičkog, niti timskih sportskih igara na časovima fizičkog, ali i to da će odgovaranje i provera znanja biti – u školi. Još uvek se ne zna kako će se na primer kombinovati nastava s nastavnicima koji zbog nepunog fonda časova predaju u nekoliko škola, kao i ono za šta se Unija sindikata prosvetnih radnika zalaže, a to je kako će sistem zaštiti nastavnike iz zdravstvenih rizičnih grupa.
Direktorka Sanela Tarana objašnjava da će o tome tek biti raspravljano na sastancima na kojima će se direktori škola najverovatnije dogovoriti da nastavnicima koji imaju časove u više škola bude organizovana nastava tako da u jednoj školi sve časove ima u toku jednog dana. A kada je, kaže, reč o nastavnicima koji imaju hronične bolesti – tu neće svakom moći da se izađe u susret.
– Što se hroničnih bolesnika tiče, do sada nije bilo zahteva tog tipa. Prema uputstvu Ministarstva, trebalo bi da na neki način poštedimo nastavnike hronične bolesnike u smislu da više rade onlajn. To je, međutim, možda moguće za neke predmete, ali ja ne mogu učitelja kome je obavezna radna nedelja da poštedim i da on samo radi onlajn.
Roditelji su glavni faktor
Za epidemiologa i člana kriznog štaba Branislava Tiodorovića, početak školske godine prelomni je trenutak u kompletnoj epidemiji, ali i veoma važan korak za svako dete i za normalizaciju života. On naglašava da je naučno utvrđeno da deca od 5 do 10 godina veoma retko oboljevaju od kovida-19 – jedan do dva odsto – dok bi decu preko 12 godina trebalo tretirati kao odrasle.
Foto: Freepik
– Biće dosta promena, deca će morati da nose maske, a to će morati da nauče i ovi najmlađi. Roditelji su glavni faktor. Oni svakodnevno moraju da proveravaju zdravstveno stanje svoje dece. Zna se sigurno da neće biti rekreativne nastave, neće biti ni ekskurzija. I znate šta, ako dođe do porasta broja obolelih – među odraslima, ne mora među decom – tog dana zatvaramo škole i kažemo: Idemo onlajn – objašnjava Tiodorović i dodaje da taj porast uopšte ne mora da ima veze sa školom, već možda sa završenim godišnjim odmorima.
Posle dugog raspusta, ove godine dakle neće biti šaputanja po hodnicima, okupljanja u školskom WC-u ili školskom dvorištu. Deca će na nova pravila morati da se naviknu, kao i na to da će uvek biti pod nadzorom nastavnika, čak i na velikim odmorima. Moraće da se naviknu i nastavnici – da pokušaju da odgovore na nejasne zahteve i da sačuvaju zdravlje. Veličina problema, ocenjuju u Uniji Sindikata prosvetnih radnika, moći će da se vidi tek kad školska godina počne.
Autor: Jelena Đukić Pejić
Izvor: DW.com
