Standardna dužina časa u mnogim evropskim zemljama se kreće između 40 i 50 minuta. Međutim, treba imati na umu da propisi i praksa mogu da se razlikuju unutar zemlje, po regionima, nivoima obrazovanja ili vrstama škola, ali i da se podaci često daju u kontekstu godišnjeg obaveznog broja sati nastave.
Zemlje sa školskim časom od 45 minuta
U većini zemalja centralne i istočne Evrope, uključujući i zemlje Balkana, dužina časa od 45 minuta je standardizovana, govore podaci Evropska mreža za informacije o obrazovanju (Eurydice). Ove zemlje su istorijski usvojile kontinentalni model obrazovanja.
Gde časovi traju duže od 45 minuta?
Postoje zemlje u kojima školski čas traje duže od 45 minuta. Tako u Italiji i Francuskoj, školski čas često traje 50, 55 ili 60 minuta. Ovde se može ubrojati i Velika Britanija i Španija, koje danas imaju fleksibilne modele obrazovanja i časovi traju od 45 do 60 minuta.
Zemlje sa školskim časom kraćim od 45 minuta
U Irskoj je najčešći slučaj da školski čas traje 40 minuta, mada to nije apsolutno pravilo za sve škole, a fokus je na ukupnom broju sati, pa škole imaju veći broj časova. Takav model je ranije postojao i u velikoj Britaniji, ali danas je drugačije.
U mnogim zemljama, uključujući Nemačku i neke delove centralne Evrope, preporuka je da časovi za mlađu decu, na primer, prvi i drugi razred osnovne škole, budu kraći – ponekad 30 minuta, jer mlađa deca imaju kraći raspon pažnje.
U Rusiji je standardno trajanje časa za osnovno i srednje obrazovanje 45 minuta, ali časovi za mlađe razrede često počinju sa kraćim trajanjem od 35 minuta, koje se postepeno produžava.
Šta znači fleksibilno trajanje školskog časa?
Škole u Engleskoj imaju izuzetno veliku slobodu u definisanju dužine časa. Mnoge su prešle na duže časove od 50 ili 60 minuta ili na blok-nastavu od 90–120 minuta. Cilj je da se smanji broj tranzicija tokom dana i omogući dublji rad na projektu.
U Švedskoj, na primer, fokus je na ukupnom vremenu koje se provodi u nastavi tokom godine, a ne na striktnoj dužini pojedinačnog časa.
Tako vreme trajanja časa nije fiksno određeno i često nema “zvona” koje označava kraj. Škole i nastavnici imaju veliku autonomiju da prilagode dužinu časa potrebama učenika i nastavnog plana, na pirmer, čas može trajati 40, 45, 50 ili 60 minuta. Često se primenjuje koncept blok-nastave gde se spajaju časovi u duže celine, 80 ili 90 minuta, za intenzivniji rad, posebno u starijim razredima.
Kao i u Švedskoj, Danska takođe daje prednost ukupnom fondu sati nastave i koristi fleksibilan pristup.
