Već sa dva meseca vaša beba počinje da guče, sa osam izgovara slogove, a sa 12 prvu reč. Sa tri godine dete već treba da ima potpunu rečenicu i želju za govorom. Ukoliko primetite da vaše dete do treće godine ne izgovara pravilno glasove i muca, znači da nije razvilo govor.
Naime, do treće godine dete treba da izgovori a, e, i, o, u, p, b, t, d, k, g, m,n, j. U četvrtoj godini života dete bi trebalo da izgovara bez problema: f, v, s, z,c, h, u petoj godini: č, dž, š, ž, ć, đ, nj, l, u šestoj r i u sedmoj godini slovo lj.
Ukoliko primetite da vaše dete ne može da izgovori neko slovo ili ga izgovara nepravilno ili ne može posle određenog vremena u školi da savlada čitanje i pisanje, ako je rođeno sa rascepom usne i nepca ili ne reaguje na svaki zvuk trebalo bi da odete kod logopeda
Logoped se bavi govorno jezičkim poremećajima i pomaže deci, ali i odraslima da ublaže neki poremećaj govora i jezika. Uglavnom rade s mališanima starijom decom koja nepravilno izgovaraju određene glasove ili ih ne izgovaraju, ukoliko imaju teškoće u čitanju, pisanju i gramatici, koje mucaju, imaju kratku pažnju, ne odazivaju se na ime, ne razumeju najjednostavnije naloge.
U slučaju da su potrebne govorne vežbe, blagovremenim otkrivanjem uzroka i uključivanjem deteta u terapiju mogu se ukloniti smetnje i sprečiti razvijanje detetove svesti o poremećaju i eventualne nezgode koje bi moglo doživeti u okolini, vrtiću ili školi. Pre početka terapije vrlo je važno otkriti zbog čega govor vašeg deteta odstupa od govora vršnjaka. Već se pri prvom susretu procenjuje njegov govor i zaključuje da li je u skladu sa uzrastom.
Ako logoped primeti odstupanja, proverava koliko ona odstupaju od normale. Iz razgovora s vama dobija uvid o uslovima u kojima se govor razvijao ili se još razvija. Za što bolju terapijsku orijentaciju često su potrebna dodatna ispitivanja, kao što su ispitivanje sluha ORL pregledom, psihološko ispitivanje, neurološki pregled.
Od rođenja do 2 godine
Od rođenja beba koristi različite glasove kojima komunicira, pa neki stručnjaci smatraju da bebu staru tek nekoliko meseci treba odvesti kod lekara ukoliko ne počne da guče.
Zato podstičite bebu da ”priča”, proizvodi samoglasnike, da spaja konsonante i vokale (”m” i ”a” – ”ma”…) Trudite se da uvek imate kontakt očima sa svojim detetom, podstičite ga da imitira glasove koje izgovarate uz gestove i mimiku. Oponašajte i vi bebu, imitirajte je kada se smeje i pravite ”smešne face”, tapšite rukama, šaljite poljupce i pričajte bebi dok je kupate, hranite ili oblačite.
Pričajte joj i šta u datom momentu radite, kada odlazite uvek mašite i izgovarajte ”pa-pa” i podstičite komunikaciju kada god ste u prilici. Trenutak za prve reči ne može se sa preciznošću odrediti, ali do osmog meseca dete bi trebalo da izgovara nekoliko slogova, oglasi se kada ga podstičete, dok do 21. meseca treba da zna barem sedam reči i njihovo značenjem, da ume da oponaša zvuk, imenuje ili pokaže jednu ili dve slike koje prepoznaje.
Do drugog rođendana vaše dete trebalo da kaže barem ”mama”, ”tata”, ”baba”, “deda”, “maca”…
Od 2 do 4 godine
Nikako ne tepajte kada razgovarate sa detetom.
Stručnjaci već od drugog rođendana savetuju ”čist govor” sa decom, jer im služi kao model. ”Bebećem govoru” pribegavajte samo ukoliko dete ne zna sinonim.
Obratite pažnju šta dete govori i kako to izgovara i svaki put mu stavite do znanja da ste ga razumeli. Podsticaj i dalje treba da bude prioritet roditelja, ali je važno da dete nauči da sme da postavlja pitanje kada god nešto ne razume.
Igrajte se sa vašim trogodišnjakom ”da-ne” igre. Pitajte ga, na primer, “Jesi li ti devojčica?”, “Da li se zoveš Milica ?”, “Da li mace mogu da pričaju”… Nadograđujte i proširujte ono što je dete reklo. Kada kaže ”Idemo”, vi dodajte, na primer, ”Jeste, idemo u parkić”.
Dozvoljavajte deci da izaberu, dajte detetu mogućnost da bira šta će da obuče, ali da vam obavezno kaže da li želi, na primer, žutu ili belu majicu.
Proširujte dečiji rečnik, imenujte na primer, delove tela, kao i svrhu svakog od njih. Kažite za šta služe usta, za šta uši… Pevajte jednostavne pesmice, dozvolite detetu da smešta pojmove u kategorije. Pokazujte mu fotografije poznatih ljudi, pitajte ga ko je ko, kao i slike mesta na kojima je bio, pa ga podstičite da vam priča kako ste se tamo proveli, šta ste radili i da li je bilo lepo.
Što se tiče izgovora, deca od tri do tri i po godine trebalo bi da ispravno izgovaraju glasove p, b, t, d, k, g, m, n, j, f, v, h, l, a, e, i, o, u, dok se glasovi s, z, c, š, ž, č, ć, dž, đ, r, lj i nj mogu tolerisati najduže do pete godine.
Od 4 do 6 godine
U ovom uzrastu razgovor bi morao da bude prisutan, dete bi trebalo da vam priča kako je bilo u vrtiću ili kod bake i deke.
Kada mališani ovog uzrasta počnu razgovor, poklonite im svu svoju pažnju, nikada ih nemojte prekidati sa izgovorom da sada nemate vremena.
Ne razgovarajte sa mališanima previše brzo i tražite potrvdu da su vas razumeli. Govorite nove, nepoznate reči, uz objašnjenje šta znače i kada se one koriste u razgovoru. Razgovarajte o vremenskim i prostornim odnosima (prvi, srednji, poslednji, levo, desno, juče, danas, sutra, dore, dole).
Ako ne razumete mališana od četiri godine, odnosno ako reči izgovara tako da niste sigurni šta je rekao, vreme je da posetite logopeda. U tom uzrastu korekcije se veoma lako sprovode i verovatno će biti potrebno samo nekoliko poseta da dete počne ”čistije” da govori.
U ovom uzrastu detetu dajte jasna uputstva, kao na primer, ”Donesi mi igračku iz sobe” ili ”Dodaj mi daljinski upravljač” i pratite da li vas razume. Dozvolite i da vi dobijate uputstva od deteta. Pokušajte da ga stimulišete da govori, primera radi da vam objasni šta radi ili šta gleda predviđa šta će se desiti ili vam objasni šta gleda. Važno je da reagujete ukoliko pomislite da dete ima problem i da odvedete dete kod logopeda ako vam se čini da manje komunicira od vršnjaka.
U našim zdravstvenim ustanovama mališani se na redovnim sistematskim pregledima kod logopeda šalju tek posle treće godine, ali to učinite ranije ako sumnjate na problem. Nemojte pravdati izostanak komunikacije polom, lenjošću ili tvrdoglavošću deteta, jer što pre počnete sa terapijom, ona će brže dati efekte.
Ukoliko se ispostavi da mališan ima problem, veoma je važno da i vi učestvujete, odnosno da aktivno sa logopedom radite na napretku, kao i da sa problemom upoznate vaspitače, učitelje ili osobe koje brinu o detetu.
