U novosadskom vrtiću “Vilenjak” zabeležen je slučaj zauški kod jednog deteta. Institut za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV) u odgovorima na pitanja roditeljskog portala Bebac povodom ovog slučaja naveo je da su preduzete mere kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije, kao i da vakcinisana deca bez simptoma infekcije redovno mogu dolaziti u vrtić. Ipak, u preporukama nije navedeno da nevakcinisana deca ne bi trebalo da dolaze u kolektiv.
Kako je sve počelo
Informacije o infekciji zaušaka roditelji pomenutog novosadskog vrtića dobili su u utorak uz upozorenje da prate zdravstveno stanje svoje dece i da se u slučaju simptoma obrate pedijatru. Ipak, roditeljima nije naznačeno da nevakcinisanu decu ne dovode u vrtić što predstavlja epidemiološki rizik za kolektiv. Tek tri dana nakon informacije o pojavi zaušaka roditeljima je preporučeno da decu stariju od godinu dana odvedu na obaveznu vakcinaciju.
Naložene nedovoljne mere predostrožnosti?
Ko je ugrožen i kako bi roditelji trebalo da se ponašaju u ovoj situaciji pitali smo Institut za javno zdravlje Vojvodine. Na pitanje ko je ugrožen iz Instituta su naveli da su ugrožena deca koja nisu vakcinisana MMR vakcinom ili nisu preležala zauške. „MMR vakcina štiti od zaušaka, malih boginja i rubeole”, naveli su iz vojvođanskog Instituta. IZJZV je vrtiću “Vilenjak” naložio sprovođenje mera predostrožnosti kao što su vakcinacija, pojačana higijena, kao i praćenje i prijavu novih slučajeva.
Među preporukama opet se nije našla zabrana dolaska u vrtić dece koja nisu vakcinisan. Prema Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nephodno je da deca koja borave u predškolskim ustanovama budu vakcinisana MMR vakcinom koja se prema kalendaru vakcinacije daje deci nakon prvog rođendan.
„Vrtići bi morali se pridržavaju zakona. I kad bi još i sanitarna inspekcija i jedan deo pedijatara radili svoj posao ovakve stvari se ne bi događale. Čim dete uđu u drugu godinu života mora se vakcinisati MMR-om. To je preporuka epidemiologa, zakona i velikog broja pedijatara. Deca koja nisu vakcinisana, a ušla su u drugu godinu života, što pre treba da budu vakcinisana”, rekla je epidemiološkinja Verica Ilić za portal Bebac i nagasila je da nevakcinisanu deca treba skloniti iz kolektiva dok ne prođe epidemija.
Na pitanje da li nevakcinisane mališane treba dovoditi u vrtić iz Instituta nisu nam konkretno odgovorili.
„Imunizacija predstavlja najznačajniju meru prevencije zaraznih bolesti, te je potrebno pravovremeno vakcinisati svu decu u skladu sa važećim Pravilnikom o imunizaciji i to prvom dozom MMR vakcine. Vakcinacija MMR vakcinom u našoj zemlji je obavezna Zakonom”, napisali su iz Institiuta.
Ovaj odgovor ostavlja prostora da nevakcinisana deca, koja su ugrožena grupa od zaraze, ipak dolaze u kolektiv što, njih, ali i vrtić, može dovesti u zdravstveni rizik. Kako se među preporukama Instituta našla samo ona o „vakcinaciji zdrave dece”, ostaje pitanje kako će se kontrolisati eventualni propusti ili izbegavanje vakcinacije.
U konkretnom slučaju pojave zaušaka u vrtiću „Vilenjak” vaspitači bi trebalo da se drže uobičajenog rada vaspitača, navodi Institut, kao što je trijaža prilikom prijema dece u kolektiv kako bi se smanjila mogućnost unošenja i daljeg širenja infekcije.
„Svaki vrtić bi trebalo da ima nadležnog pedijatara. Kada se ovako nešto desi u celu priču bi trebalo da se uključi pedijatar, Dom zdravlja na čijoj je to teritoriji vrtić, trebalo bi da se uključi Zavod za javno zdravlje sa preporukama koje vrtić mora da poštuje”, navela je epidemiološkinja Ilić.
„Zarad zdravlja svog deteta roditelji treba da vakcinišu decu što pre. Čim dete uđu u drugu godinu života”, poručuje ona roditeljima nevakcinisane dece.
Institut dao preporuke za roditelje
Češće obraćati pažnju na simptome poput povišene temperature, malaksalosti, glavobolje, gubitka apetita, bola i otoka u predelu jedne ili obe zaušne pljuvačne žlezde.
U slučaju navedenih simptoma dete ne treba dovoditi u vrtić, a roditelji bi morali da se jave pedijatru radi pregleda i daljih instrukcija. Simptomi na početku zaušaka su nespecifični, obično se javlja povišena telesna temperatura, malaksalost, glavobolja i gubitak apetita.
Karakteristična klinička slika zaušaka se javlja tek kasnije, a ispoljava se pojavom bola i otoka u predelu jedne ili obe zaušne pljuvačne žlezde, odnosno iza, ispred i ispod uva, otežano je otvaranje usta i žvakanje hrane. Otok se obično povlači posle nedelju dana.
