Šta je alergijska astma?
Alergijska astma je najčešći oblik astme i predstavlja hroničnu upalu disajnih puteva koja je izazvana alergenima
Alergijska astma se često javlja kao posledica alergijskog rinitisa. Nelečeni rinitis povećava rizk za pojavu asmatičnih napada. Kontrolom alergijskog rinitisa, adekvatnom terapijom i upravljanjem okolinom može se smanjiti rizik od razvoja alergijske astme.
Alergijska astma predstavlja hroničnu upalu disajnih puteva koja je izazvana alergenima.
Najčešći oblik astme jeste alergijska astma, koja se kod odraslih javlja u 50% slučajeva, dok je kod dece zastupljena u čak više od 90% slučajeva.
Foto: Canva
Alergijska astma je često udružena sa drugim alergijskim bolestima poput alergijskog rinitisa, alergijskog konjuktivitisa i atopijskog dermatitisa.
Simptomi alergijske astme
- Kašalj: suv i čest
- Pištanje: javlja se pri izdisaju i potencijalno ukazuje na suženje disajnih puteva
- Kratak dah: poteškoće u disanju i osećaj gušenja
- Osećaj tegobe u grudima
- Povećana osetljivost na hladan vazduh ili dim
Foto: Canva
Uzroci alergijske astme
Alergije na grinje i polen često se identifikuju kao glavni uzroci alergijske astme
Alergije na grinje i polen često se identifikuju kao glavni uzroci alergijske astme, pri čemu alergija na grinje obično predstavlja učestaliji i ključni okidač ovog oblika astme.
Grinje su svuda u prostorijama i poznate su kao glavni krivac za izazivanje alergijskih reakcija kod mnogih ljudi, uključujući alergijsku astmu i alergijski rinitis.
Alergija na polen je često sezonska i može izazvati simptome alergijske astme tokom različitih sezona kada su koncentracije polena u vazduhu više.
Foto: Canva
Aerozagađenja se mogu posmatrati kao jednim od značajnih faktora za razvoj alergijske astme. Zagađen vazduh sadrži mikročestice koje oštećuju sluznicu respiratornog trakta i time olakšavaju prodor alergena.
Sa porastom nivoa zagađenja vazduha, raste i osetljivost organizma na alergene kao što su prašina, grinje i polen.
Dijagnoza alergijske astme
Kako bi se potvrdile alergije na inhalatorne alergene sprovode se kožni PRICK test
Dijagnoza alergijske astme uključuje procenu simtpoma, fizički pregled, potvrđivanje alergena i testiranje plućne funkcije.
Kako bi se potvrdile alergije na inhalatorne alergene sprovode se kožni PRICK test, kao i određivanje specifičnih antitela u krvi kako bi se identifikovali potencijalni uzroci alergijskih simptoma. Obavljaju se i testovi plućne funkcije kako bi se detaljnije procenilo stanje respiratornih puteva.
Foto: Canva
Dijagnoza omogućava određivanje terapijskih postupaka sa ciljem unapređenja kvaliteta života pacijenta sa alergijskom astmom.
Lečenje alergijske astme
Terapija astme obuhvata inhalere (pumpice) za primenu lekova. Omogućavaju direktno usmeravanje lekova u pluća i umanjuju sistemski uticaj na druge organe, što za rezultat ima brže delovanje i potrebu za manjim dozama lekova.
Lekovi za tretman astme se klasifikuju u dve kategorije: prva obuhvata antiinflamatorne lekove koji smanjuju upalu disajnih puteva, dok druga obuhvata bronhodilatatore koji proširuju disajne puteve.
Antiinflamatorni lekovi – inhalacioni kortikosteroidi su ključni za kontrolu astme. Njih je potrebno kontinuirano koristiti kako bi asthma bila pod kontrolom. Ukoliko simptomi nestanu, to ukazuje na efikasnost lekova i ne odnosi se na potpuni nestanak bolesti.
Bronhodilatatori su lekovi koji šire disajne puteve čime se omogućava lakše disanje i smanjenje tegoba.
Takođe, u terapiji astme i drugih respiratornih oboljenja se koriste antagonisti leukotrienskih receptora. Ovi lekovi se obično koriste kao deo terapije za astmu, posebno kod pacijenata koji ne reaguju dobro na druge vrste lekova, kao što su inhalacioni kortikosteroidi ili bronhodilatatori. Antagonisti leukotrienskih receptora se često primenjuju oralno u obliku tableta ili sirupa.
Svakodnevica sa alergijskom astmom
Ograničiti izloženost alergenima
Pravilno praćenje koncentracije polena u vazduhu može pomoći u određivanju perioda kada je rizik od izloženosti najveći, što omogućava ograničavanje boravka na otvorenom tokom tih vremenskih uslova.
Foto: Canva
Održavanje čistoće u unutrašnjim prostorijama
Značajno smanjuje prisustvo alergena kao što su grinje.
To uključuje redovno usisavanje, često pranje posteljine na visokim temperaturama, kao i čišćenje zavesa i draperija. Takođe, preporučuje se uklanjanje tepiha i drugih predmeta koji bi mogli služiti kao sklonište za alergene. Ove mere održavanja higijene pomažu u stvaranju zdravijeg okruženja i smanjenju izloženosti alergenima u zatvorenim prostorijama.
Probiotici i alergijska astma
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unesu u ljudski organizam u adekvatnim količinama, pozitivno utiču na zdravlje domaćina. Procenjuje se da se u digestivnom traktu odraslih osoba nalazi otprilike 100 biliona mikroorganizama, što je deset puta više od ukupnog broja ćelija koje čine ljudski organizam.
Dobre bakterije prisutne u probioticima doprinose jačanju funkcionalne barijere creva, čuvajući tako integritet crevnog sistema i sprečavajući prodiranje alergena. Kad dođe do narušavanja ove barijere, povećava se propustljivost crevnog epitela, što rezultira povećanom koncentracijom alergena. Promena u stepenu propustljivosti creva doprinosi pojavi simptoma alergijskih reakcija.
Foto: Canva
Specifični probiotski sojevi ističu se svojim imunomodulatornim potencijalom koji igra ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema. Ovaj potencijal može biti od suštinskog značaja u smanjenju simptoma, obzirom da ovi probiotici mogu izmeniti odgovor imunog sistema i time poboljšati njegovu reakciju na potencijalne alergene.
Niz istraživanja usmerenih na specifične probiotske kulture ukazuje na njihovu sposobnost da doprinesu prevenciji simptoma alergijske astme, posebno kada se koriste kao komponente specijalizovanih probiotičkih preparata. Osim toga, probiotici se prepoznaju kao efikasna adjuvantna terapija (dopunska ili potporna terapijska mera) za smanjenje simptoma alergijske astme. Njihova uloga se takođe proteže na prevenciju potencijalnih komplikacija povezanih sa alergijskom astmom.
