Akutni i hronični sinusitis kod dece

17.03.24. Dečije bolesti

Da li je VUR nasledan

Dečije bolesti

Kako bebi dati lek?

Dečije bolesti

Šta je fras?

Dečije bolesti

Streptokok

Dečije bolesti

Kašalj kod dece

Dečije bolesti

Crevne infekcije

Dečije bolesti

Treći krajnik

Dečije bolesti

Operacija krajnika

Dečije bolesti

Konjuktivitis

Dečije bolesti

Meningitis

Dečije bolesti

Prepoznajte upalu uha

Dečije bolesti

Kad beba kašlje

Dečije bolesti
Učitaj još vesti
Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Šta danas znamo o SUID-u?

Vest o iznenadnoj smrti jednogodišnje devojčice koja je preminula u vrtiću u Zemunu tokom spavanja uzdrmala je javnost i nikoga nije ostavila ravnodušnim. Ovo je u Srbiji treći slučaj iznenadne smrti u poslednje četiri godine.

Prema podacima Centra za kontrolu bolesti, od 100.000 živorođene dece u svetu, 39 iznenada i neočekivano premine.
Šta danas znamo o SUID-u? 
Iznenadna, neočekivana smrt novorođenčadi (SUID) termin je koji se koriste za opisivanje iznenadne i neočekivane smrti novorođene bebe ili bebe mlađe od 1 godine u kojoj uzrok nije bio očigledan pre istrage.
Tri najčešće prijavljena tipa iznenadne smrti uključuju sledeće:
  • Sindrom iznenadne smrti – SIDS
  • Nepoznati uzrok
  • Slučajno gušenje i davljenje u krevetu
U 2018. godini bilo je oko 1.300 smrtnih slučajeva zbog SIDS-a, oko 1.300 smrtnih slučajeva zbog nepoznatih uzroka i oko 800 smrtnih slučajeva zbog slučajnog gušenja i davljenja u krevetu.
Sindrom iznenadne smrti novorođenčadi SIDS se naziva još i ”smrt u kolevci” i odnosi se na stanje kada beba tokom spavanja ostane bez života, a ne postoji nijedno objašnjenje zbog čega se to dogodilo.
Iako je uzrok nepoznat, postoje studije koje ukazuju na to da SIDS može biti povezan sa oštećenjima dela mozga dojenčeta koji kontroliše disanje i uzbuđenje iz sna.
Istraživači su otkrili neke faktore koji mogu dovesti bebe u dodatni rizik. Takođe su identifikovali mere koje možete preduzeti da zaštitite svoje dete od SIDS-a.
Foto: Freepik

Koji faktori mogu povećati rizik od SIDS-a

Urođeni defekti mozga.
Neka deca se rađaju sa problemima zbog kojih je veća verovatnoća da umru od SIDS-a. Kod mnogih ovih beba deo mozga koji kontroliše disanje i uzbuđenje iz sna nije sazreo dovoljno da bi mogao pravilno da funkcioniše.

Niska telesna težina na rođenju.
Prerano rođenje ili deo višeplodnog porođaja povećava verovatnoću da bebin mozak nije sazreo u potpunosti, tako da on ili ona ima manje kontrole nad takvim automatskim procesima kao što su disanje i rad srca.
Respiratorne infekcije. 
Mnoga odojčad koja su umrla od SIDS-a nedavno su bila prehlađena, što bi moglo doprineti problemima sa disanjem.
Faktori životne sredine i spavanja
Predmeti u dečjem krevetiću i njegov položaj spavanja mogu se kombinovati  sa bebinim fizičkim problemima kako bi povećali rizik od SIDS-a. Primeri uključuju: Spavanje na stomaku ili boku. Bebe smeštene u ove položaje za spavanje mogu teže disati nego one na leđima.
Iako sindrom iznenadne smrti novorođenčadi može pogoditi bilo koje dete, istraživači su identifikovali nekoliko faktora koji mogu povećati rizik za bebu. To uključuje:
POL – dečaci imaju malo veću verovatnoću da umru od SIDS-a.
STAROST – najranjivije su bebe između drugog i četvrtog meseca života.
RASA – iz razloga koji se ne razumeju, kod belih beba je veća verovatnoća da će razviti SIDS.
PORODIČNA ISTORIJA – bebe koje su imale braću i sestre ili rođake umiru od SIDS-a imaju veći rizik od SIDS-a.
PUŠAČI – bebe koje žive sa pušačima imaju veći rizik od SIDS-a.
PREVREMENO ROĐENE BEBE – i prevremeno rođenje i mala porođajna težina povećavaju šanse za SIDS.
Foto: Freepik
Faktori rizika tokom trudnoće
Tokom trudnoće, majka takođe utiče na rizik za bebu od SIDS-a, posebno ako:
  • je mlađa od 20 godina
  • puši cigarete
  • koristi drogu ili alkohol
  • ima neadekvatnu prenatalnu negu

Kako smanjiti rizik od iznenadne smrti bebe

Iako ne postoji siguran i potpun način sprečavanja SIDS-a, postoji mnogo toga što možete učiniti da smanjite rizik da se tako nešto dogodi. Otkako je Američka akademija za pedijatriju izdala preporuke za sigurno spavanje 1992. godine i pokrenula kampanju „Povratak u san” 1994. godine, stopa SIDS-a pala je za više od 60%. U 2015. godini CDC je zabeležio 39,4 smrti na 100 000 živorođenih u poređenju sa 154,5 smrti u 1990.

STAVITE BEBU DA SPAVA NA LEĐIMA
Rizik od SIDS-a kod bebe je mnogo veći svaki put kada spava na boku ili stomaku (beba postavljena na bok može se prevrnuti na stomak). Spavanje na stomaku se procenjuje kao najrizičnije jer stavlja bebino lice u dušek ili mesto za spavanje, što bebu može ugušiti.
Dakle, svaki put kad stavljate bebu u krevet – na spavanje, noću ili bilo kada – položite je na leđa. Ne dozvolite da beba spava u kolicima, autosedištu, sedištu za bebe ili ljuljašci duže vreme već je izvucite i stavite na ravnu površinu ili krevet.
Recite bilo kome ko se brine o vašoj bebi kako je neophodno svaki put položiti bebu na leđa dok spava. To uključuje bake i deke, bebisiterke,, stariju braću i sestre i druge. Možda pomislite da jednom ako spava na stomaku neće se ništa dogoditi, međutim, kada se beba koja obično spava na leđima iznenada položi na stomak da spava, rizik od SIDS-a je mnogo veći.
Ako se brinete da se beba može zagrcnuti dok spava na leđima, nemojte brinuti.. Zdrave bebe imaju tendenciju da automatski gutaju ili iskašljavaju tečnost. Ako vaša beba često bljucka potrebno je uzdići glavicu blago u odnosu na telo i potražiti dodatne savete od pedijatra.
ČVRST KREVET BEZ MEKANIH IGRAČAKA I JASTUKA 
Da biste sprečili gušenje, bebu dok spava uvek položite na čvrstom dušeku bez dodatih jastuka, punjenih igračaka, jorgana, jastuka.
SPREČITE BEBU DA SE PREGREJE
Budući da pregrevanje može povećati rizik za bebe od SIDS-a, obucite bebu u laganu, udobnu odeću za spavanje i održavajte sobnu temperaturu na nivou koji odgovara odrasloj osobi.
Najčešće pregrejavamo bebu tokom ovih vremenski prelaznih perioda kada nas subjektivni osećaj prevari u strahu da će bebi biti hladno. Crvenilo i preznojavanje znaci su da je beba pregrejana.
Foto: Freepik
DOJITE VAŠU BEBU ŠTO DUŽE
Dojenjem vaše bebe može smanjiti rizik od SIDS-a za čak 50%, iako stručnjaci nisu sigurni zašto. Neki misle da majčino mleko može zaštititi bebe od infekcija koje povećavaju rizik od SIDS-a. Ne pijte alkohol ako dojite, jer to povećava rizik kod bebe od SIDS-a. Pored toga, jednostavan dodir je koristan. Kontakt kože sa kožom važan je za razvoj vaše bebe.
NEKA BEBA BUDE BLIZU VAS ALI NE U STOM KREVETU
Kada beba spava u istoj sobi kao i mama, studije pokazuju da to smanjuje rizik od SIDS-a. Ali opasno je da beba spava sa drugim detetom ili odraslom osobom u istom krevetu, u fotelji ili na kauču.
Ako dovedete bebu u svoj krevet radi utehe ili dojenja, vratite je u svoju kolevku ili krevetić kada budete spremni za spavanje. Ako ste umorni, ne dojite dok sedite na stolici ili na kauču u slučaju da zaspite.
Nikada ne nosite bebu sa sobom u krevet kada ste veoma umorni ili koristite lekove koji utiču na vaš san.
IMUNIZACIJA I REDOVNI PREGLEDI SU VAŽNI
Redovnim pregledima kontinuirano se prati zdravstveno stanje deteta od prvog dana, a imunizacijom štitimo dete od zaraznih bolesti koje na tako ranom uzrastu mogu da dovedu do ozbiljnih posledica. Dokazi pokazuju da su bebe vakcinisane u skladu sa preporukama Američke akademije za pedijatriju i CDC (centar za kontrolu bolesti i prevenciju)  imaju 50% smanjen rizik od SIDS-a u poređenju sa bebama koje nisu u potpunosti vakcinisane.
Foto: Freepik
ZAŠTITITE BEBU OD DUVANSKOG DIMA
Nemojte pušiti i ne dozvolite drugima da puše u prostoriji u kojoj boravi vaša beba.
RAZMISLITE O UPOTREBI DUDE ZA USPAVLJIVANJE
Uspavljivanje bebe dudom takođe može pomoći u sprečavanju SIDS-a, mada istraživači nisu sigurni zašto. Postoji nekoliko saveta koje treba slediti kada koristite dudu:
  • Ako dojite, sačekajte da beba redovno doji (staro najmanje 1 mesec) pre nego što počnete da koristite dudu. Prerano korišćenje dude može dovesti do toga da vaša beba više voli bradavicu cucle nego bradavicu dojke.
  • Ne primoravajte bebu da uzima dudu ako ona to ne želi.
  • Stavite dudu u usta bebi kada je uspavate, ali nemojte je vraćati u usta nakon što zaspi.
  • Čuvajte dudu čistom i kupite novu ako je bradavica oštećena.
  • Ne mažite dudu medom, alkoholom ili bilo kojom drugom supstancom
NE DAJTE MED DOJENČADI MLAĐOJ OD 1 GODINE
Budući da med kod vrlo male dece može dovesti do botulizma, nikada nemojte davati med detetu mlađem od 1 godine. Botulizam i bakterije koje ga uzrokuju mogu biti povezani sa SIDS-om.
Imajte na umu da je bebin zdravstveni radnik uvek na raspolaganju da odgovori na sva vaša pitanja u vezi s SIDS-om, prevencijom SIDS-a i održavanjem bebe na toplom, srećnom i sigurnom mestu.
Reference:
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 15.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Najnovije vesti