Roditelji se često žale da dete neće da ih sluša. Bolje rečeno, ono ih sluša, ali kao da ih ne čuje. Šta učiniti kada sve vaspitne metode padnu u vodu? Šta kada ne pomažu moljakanje, objašnjavanje, podsećanje, ignorisanje, podmićivanje…
Slušajte, osluškujte i posmatrajte
Ako želite da dete sluša vas, morate i vi slušati njega. Pod ovim se podrazumeva pažljivo slušanje svega što vam govori i posmatranje njegovog neverbalnog izražavanja (govor tela). Možda je danas loše raspoloženo? Preopterećeno? Nezdovoljno ili nesrećno?
Problem nastaje kada roditelj ne primećuje signale koje mu dete šalje. Kažnjavanje i ignorisanje mališana koji negoduje i ispoljava negativne emocije (većina to naziva besom ili inaćenjem) nije dobro. Umesto toga, roditelj treba da otkrije uzrok prekomerne reakcije i da ga eliminiše.
Budite dosledni i pouzdani
Jeste li sigurni da detetu uvek kažete ono što mislite? Ispunjavate li data obećanja? ”Neću dugo”, ”Doneću ti čokoladu kad se vratim”, ”Sutra idemo u pozorište”, ”Dobićeš sladoled posle ručka”… – samo su neke od tipičnih, bezazlenih i najčešće neispunjenih obećanja roditelja. Većina zaista tako misli u određenom trenutku, ali kasnije, nažalost, zaboravlja na data obećanja.
Morate biti dosledni u kazni koju ste rešili da sprovedete
Neispunjenje datog obećanja, ma koliko ono vama izgledalo nevažno, urušava detetovo poverenje u vas. Znajući da se ne pridržavate sopstvenih reči, s vremenom će jednostavno prestati da vas sluša.
Budite iskreni i pošteni
Jeste li sigurni da ste uvek iskreni prema svom detetu i da mu ne govorite ”bele laži” samo da biste ga smirili i ”prevarili”? ”Hajdemo kući, sutra ćemo ponovo doći u park”, ”Nemam dovoljno novca u novčaniku”, ”Sutra ćemo kupiti tu igračku”, ”Nemoj reći bratu da sam ti kupila čokoladu”…
Ne zavaravajte se. Deca nisu glupa i veoma brzo shvate da mama i tata ne govore istinu. Ako je tako, zašto bi slušali nekoga ko nije iskren? Da li biste vi slušali osobu koja vas laže? Ne biste.
Pažljivo baratajte rečima
Nastojeći da decu zaštite od štetnih uticaja, roditelji su skloni svašta da kažu te da to proizvoljno predstave kao činjenicu, mada su svesni da njihova tvrdnja i ne mora biti tačna (ili je samo delimično tačna). ”Ne jedi slatkiše, pokvariće ti se zubi”, ”Video-igrice će ti spržiti mozak”, ”Pušenje ubija ljude”, ”Ne gledaj TV, izgubićeš vid”.
Kada se ispostavi da sve te ”činjenice” nisu stopostotno tačne, već da su samo proizvoljno mišljenje roditelja, tada mama i tata prestaju da budu osobe kojima će se dete obraćati za savet i kojima veruju (zašto bi?). Ovo može biti naročito opasno u tinejdžerskom uzrastu.
Budite druželjubivi i razigrani
Što češće se budete šalili, igrali i družili s mališanom, on će vam se češće obraćati i razgovarati s vama. Ne očekujte od njega da se samovoljno uključi u vaš svet i pridruži vašim aktivnostima, jer se to neće dogoditi.
Deca nisu glupa i shvataju kada ne ispunite “pretnje”
Umesto toga, uključite se vi u njegove aktivnosti. Pridružite mu se u crtanju, slaganju kocaka, igranju video-igrice. čim se zainteresujete za ono što je njemu bitno, komunikacija među vama će poteći.
Povećajte broj pozitivnih odgovora
Ako vaša prijateljica nekoliko puta uzastopce odbije da vam učini uslugu, hoćete li joj se ponovo obratiti? Nećete. Šta ćete misliti o njoj? Da je nepouzdana i verovatno ćete je precrtati s liste bliskih osoba. Ista stvar se dešava između vas i deteta kada mu (pre)često odgovarate sa ”ne”. Ukoliko dete traži nešto što smatrate nepremerenim, pre nego što mu negativno odgovorite, pokušajte da mu ponudite poštenu alternativu.
”Autić koji želiš je preskup, ali ovaj drugi je sasvim u redu” – ovo je mnogo bolji odgovor od klasičnog odbijanja, jer detetu šaljete poruku da ga slušate i razumete njegovu želju.
”Ne” je obostrano prihvatljiv odgovor
Postoje situacije kada treba podviknuti i kada uzvikom ”Ne!” ili ”Prestani!” morate prekinuti neprimereno ponašanje. Ovo se odnosi na situacije kada dete udara brata, sestru ili drugo dete, psuje ili viče na javnom mestu ili kada sebe dovodi u opasnost. Međutim, kao što očekujemo od deteta da prihvati naše ”ne”, tako treba i mi da prihvatimo njegovo.
Manje je više!
Ako se budete pridržavali gorepomenutih pravila, brzo ćete shvatiti da će vas dete pažljivije i češće slušati ako mu budete bili izvor pouzdanih, tačnih informacija i upotrebljivih saveta, a ne osoba koja stalno nešto zanoveta i zahteva od njega.
Ne očekujte da vas dete posluša svaki put kad nešto tražite od njega i, baš kao što vi njemu nudite fer alternativu i očekujete da je prihvati (jeftiniju igračku umesto skuplje), tako će i ono nešto slično ponuditi vama (”Pokupiću igračke, ali tek posle crtanog filma”). Pošteno i prihvatljivo, zar ne?
Komentari (0)