Preporuke američke Akademije za pedijatriju su bazirane na obimnoj engleskoj prospektivnoj studiji. Praćen je razvoj više hiljada beba i utvrđeno je da ako se inkriminisane namirnice koje su potencijalni izazivači alergija, kao što su jaja, riba, žitarice, soja, kikiriki puter, uvode u ishranu od bebinog četvrtog meseca, rizik za nastanak alergije je dva i po odsto.
Ukoliko se sa uvođenjem ovih namirnica krene od šestog ili sedmog meseca, verovatnoća za pojavu alergija je sedam i po odsto, objašnjava profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog gost Jutarnjeg programa.
„Stari pedijatri, na primer profesor Čupić, on je uvodio jaja u ishranu beba od navršenog četvrtog meseca. Njegovo obrazloženje je bilo da ko jede žumance nema anemiju. Ove studije su u stvari potvrdile ono što smo mi i ranije znali, ali smo bili veoma oprezni”, naglašava profesor Perišić.
Naši pedijatri koriste svetske statistike koje govore da oko osam odsto dece ima problem sa alergijskim reakcijama. Ako je dete na prirodnoj ishrani, a uvode se inkriminisane namirnice u ishranu beba od četvrtog meseca, onda će rizik biti manji. Ovo jedino ne važi za astmu, dodaje gost Jutarnjeg programa.
Mleko, jaja, riba, žitarice i kikiriki, zatim crveno voće i povrće su najčešće namirnice koje su inkriminisane kao najveći alergeni. No, ukoliko nema podataka u porodici da su postojale alergije, bez ikakve bojazni ih treba uvoditi u ishranu beba još od petog meseca, tvrdi gastroenterolog.
.jpg)
Foto: Fotolia
Vrsta i način ishrana majke u toku graviditeta i dojenja je u stvari navikavanje bebe na hranu koju će kasnije u životu konzumirati. To će imati uticaja samo na formiranje ukusa kod deteta, ali zabluda je da ima ikakve veze sa potencijalnim razvojem alergija, naglašava profesor.
Ishrana beba neukusnim kašicama od pirinča, šargarepe i krompira, kašica koje nisu začinjene, uskraćuju deci mogućnost da razvijaju ukuse.
„Uskratili smo jaje i plemenitu belu ribu bebi od pet meseci koja pored toga što će uticati na mozak i na strukturu našeg nervnog sistema, na vitaminski sastav, uskratili smo i ukuse. Uskratili smo hranljive nutrijente i uskratili smo razvitak ukusa”, naglašava profesor Perišić.
Profesor preporučuje da namirnice koje su potencijalni alergeni, treba uvoditi postepeno i odvojeno.
„Najpre damo jednu namirnicu. Sačekamo pet dana i ukoliko nema reakcije, idemo na sledeću. Povrće se može više kombinovati, jer su izuzetno retke alergije na šargarepu, krompir, tikvicu, brokoli, ali njihovom upotrebom moduliramo ukuse uz uvođenje ovih, takozvanih, opasnih namirnica. To je kompleks radnji i ne smemo mu pristupiti sholastički. Dete ima pravo da razvija svoj ukus”, zaključuje gost Jutarnjeg programa, profesor dr Vojislav Perišić.
Izvor: RTS.rs
Komentari (0)