Paradontopatija se sve češće javlja pre tridesete godine, uglavnom kod žena koje imaju dominantnu genetsku predispoziciju za nastanak i razvoj ove bolesti čije su posledice teške – rani gubitak zuba.
– Nasledni faktor je dominantan uzrok parodontopatije kod mlađih osoba (juvenilne parodontopatije), a ono što se zapravo nasleđuje je preosetljivost prema pojedinim mikroorganizmima koji se nalaze u dentalnom plaku. Ako se ne leči, ovo oboljenje završava se obimnim razaranjem potpornog aparata zuba, a naročito vilične kosti i gubitkom zuba pre tridesete godine – objašnjava docent dr Zoran Aleksić, sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
S druge strane, parodontopatija odraslih (hronični parodontitis) u vezi je s lošim nivoom oralne higijene, prisustvom neadekvatnih protetskih i konzervativnih radova u ustima, lošim navikama (na prvom mestu pušenje). Praćena je izrazitim krvarenjima desni na provokaciju, prisustvom neprijatnog zadaha, kasnije povlačenjem desni i rasklaćenjem zuba.
Iako je parodontopatija najčešće posledica loše oralne higijene, nju mogu da izazovu i lekovi, prehrambeni deficiti, sistemska oboljenja, loši i zapušteni protetski radovi.
– Zanemarivanjem oralne higijene, svakodnevnog pranja zuba, masiranja zubnog mesa i upotrebe zubnog konca dolazi do nakupljanja plaka – objašnjava dr Zoran Aleksić. – Duže zadržavanje plaka na površini zuba uzrokuje upalu zubnog mesa koja se najlakše prepoznaje po krvarenju desni tokom četkanja, ili se ono spontano javlja. Ukoliko se ova upala zubnog mesa-gingivitis ne leči, ona će napredovati i počeće razaranje dubljih delova potpornog aparata zuba da bi posle dužeg vremena izazvala labavljenje zuba, odnosno njihov gubitak.
Kod nekih desni upadljivo menjaju boju, a zubi se klate i krvare, dok drugi nemaju nikakve simptome, osim povlačenja desni.
– Krvarenje je najčešće početni znak parodontopatije – upozorava dr Zoran Aleksić. – Bolest se razvija godinama i ukoliko se ne otkrije na vreme i ne započne sa terapijom, obično dovodi do pojave komplikacija u vidu gnojnih infekcija u potpornom aparatu zuba koje se nažalost rešavaju vađenjem zuba. Bol i labavljenje zuba predstavljaju poslednje upozorenje da se ne odlaže susret sa oralnim hirurgom.
U svakodnevnoj kliničkoj praksi, sve veći je broj slučajeva povlačenja desni koji nisu u vezi s parodontopatijom.
– Povlačenje desni se javlja zbog anomalija u poziciji mekih tkiva u odnosu na zube, ili zbog ortodontskih problema i leči se isključivo hirurškim putem.
Konzervativni način lečenja parodontopatije, koji je podrazumevao zalečenje, odnosno eliminaciju akutnih simptoma, labavljenje zuba, klaćenje i povlačenje desni, zamenilo je hirurško lečenje obolelih delova potpornog aparata zuba.
– Hirurško lečenje podrazumeva rekonstrukciju defekata vilične kosti, koji su nastali kao posledica razaranja parodontalnog tkiva, uz pomoć koštanih implantata i biomembrana – naglašava dr Zoran Aleksić. – Savremeni trendovi koji se rade na Klinici za parodontopatiju i oralnu medicinu u vezi su s primenom faktora rasta u rekonstrukciji defekata vilične kosti, cementa korena zuba i mekih tkiva nastalih u toku bolesti – naglašava dr Zoran Aleksić.
Godinama se, kaže naš sagovornik radi i na pronalasku vakcine za prevenciju karijesa i parodontopatije. Taj vid prevencije, međutim, ima smisla isključivo u populaciji gde je isključeno dejstvo štetnih navika, a nivo održavanja oralne higijene izrazito visok.
Četkica i konac
Dr Aleksić kaže da je najbolji vid prevencije redovna poseta stomatologu gde će uz odgovarajuće savete sprečiti nastanak i razvoj ove bolesti. Osim zubne četkice podjednako je važno i korišćenje zubnog konca, rastvora za ispiranje usta i kvalitetnih zubnih pasti, jer je to jedini način da se ukloni biofilm sa zuba i međuzubnih prostora.
Komentari (0)