Podaci Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu pokazuju da u Srbiji svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra boluje od depresije i ona se u oko 80 odsto slučajeva uspešno može izlečiti. U uzrastu do 12 godina ova bolest učestalija je kod dečaka, a posle te starosne dobi situacija se menja pa su adolescentkinje mnogo češći pacijenti.
Klinička depresija koja zahteva ozbiljan tretman prisutna je kod tri do sedam odsto mladih, a simptome depresije ima 15 do 20 odsto adolescenata. Stručnjaci ukazuju da je četvrtina dece i adolescenata sa kliničkom depresijom ima negativnu mentalnu predstavu o sopstvenom telu, manjak samopoštovanja, anksioznost, da je prethodno bilo zlostavljanjo ili zanemarivano.
Anksioznost i depresija čine čak 79 odsto svih psihijatrijskih dijagnoza, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predviđa da će do 2020. godine depresija biti druga bolest posle srčanih oboljenja koja prouzrokuje invaliditet.
"Samo oni koji napuste ulogu žrtve, oni koji su aktivni i koji se angažuju protiv onoga što ih ugrožava imaju šansu da pobede depresiju", kaže psiholog Nataša Nikolić.
Ona kaže da se depresivan čovek opisuje se kao "ličnost u rasulu", jer je doživeo poraz koji je potpuno razorio njegov odbrambeni sistem, a upravo taj sistem nam pomaže da se nosimo sa životom. U vreme kada se čini da sve gubi svoje dobro poznate konture, čovek traži nešto sigurno i onda dolazi depresija, stanje koje je jedan engleski književnik 1621. opisao rečima da se pakao na zemlji nalazi u srcu depresivnog čoveka.
Depresija je jedna od najstarijih dijagnostifikovanih bolesti, a njeno ima potiče od latinskog izraza depressio (derriere) što znači potisnuti, pritisnuti ili udubiti. Depresija, nedostatak svesti o moći sopstvenog delovanja, u psihijatriji predstavlja težak psihički (afektivni) poremećaj koji obuhvata opšte smanjenje životnog tonusa, gubitak apetita i interesovanja, neprestanu zabrinutost.
Takođe depresija se manifestuje i nesanicom, usporenim razmišljanjem, bezvoljnošću, obeshrabrenošću, umorom.
Komentari (0)