Decu ne izlažite jakom suncu

Prevremeno starenje kože i druga oštećenja najvećeg ljudskog organa javljaju se, između ostalog, zavisno od toga koliko puta je osoba u mladosti izgorela na suncu. Naročito dobro vodite računa o tome koliko dugo je vaše dete izloženo sunčevim zracima i da li je dobro zaštićeno.

Deca
Stručnjaci za decu preporučuju što veći faktor zaštite, od 50 pa naviše, odnosno takozvani total blok. Naročito na moru su prep­oručljivi vodootporni proizvodi. Oznaka “water-resistant” znači da preparat nakon 40 minuta boravka u vodi zadržava još oko 50 odsto dejstva. Zato posle plivanja i brčkanja u plićaku još jednom namažite svog mališana.

Da bi se izbegla alergijska reakcija na određene supstance iz zaštitne kreme, stručnjaci savetuju korišćenje sredstava bez dodatka mirisa i konzervansa koja obično nose oznaku „hipoalergenski“. Da bi dete bilo optimalno zaštićeno, trebalo bi da ga namažete oko pola sata pre izlaganja suncu. Imajte na umu da pesak i more reflektuju svetlost i na taj način pojačavaju dejstvo zračenja. Kod dece koja su sklona alergijama na koži ili neurodermitisu svaki preparat može da dovede do reakcije na koži. Zbog toga bi bilo najbolje da sredstvom prvo namažete samo deo detetovog tela (ruku ili nogu) i testirate kako će se koža ponašati pod dejstvom sunca.

Odrasli
Zaštita od sunca u detinjstvu i mladosti je veoma važna, jer je koža veliko zlopamtilo – ona „beleži“ svako izlaganje suncu, što se u najlakšem obliku manifestuje kao prerano starenje kože, a u najtežem kao najzloćudniji tumor kože – maligni melanom.

Opasno je i prvo prolećno sunce, a kamoli tek namerno julsko i avgustovsko sunčanje, koje dr sc. Filip šer iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti apsolutno zabranjuje. Za razliku od nekih drugih dermatologa koji smatraju da je sunce u malim dozama lek, a da ne valja samo ako se pretera, dr šer kategorično trvdi da „dobro sunce ne postoji“.

– Ako se čovek pravilno hrani, za pretvaranje vitamina D u aktivan oblik, što se događa uz pomoć sunca, dovoljno je da samo otkrivenog lica prošeta nekoliko minuta, ali nikakvo namerno sunčanje ne dolazi u obzir – izričit je dr šer, i naglašava da je koža već pretrpela oštećenje čim je potamnela.

Prema njegovim rečima, za nastanak malignog melanoma mnogo je opasnije to jako pregorevanje, kad se zaspi na plaži, nego ekspozicije malo pomalo.

UV zračenje
Prvi savet – uvek preko­ntrolišite UV indeks za taj dan i svedite na minimum aktivnosti između 10 i 16 časova, pošto je tada UV zračenje najjače. Ne postoji bezbedno UV zračenje, a što je veći indeks, veća su oštećenja kože i očiju.

Iz sunčevog spektra, ističe dr šer, nas zanimaju UVA i UVB zraci. Prvi, koji se mnogo više koriste u solarijumima, neuporedivo su štetniji zato što mnogo dublje prodiru i mnogo češće prave tumore. Pošto nikakvo izlaganje suncu nije dobro, podrazumeva se da je solarijum najgora varijanta. Zbog toga se UVA lampe sve manje koriste kao terapija u dermatologiji.

Najbolje je da se čovek uopšte ne sunča, što naročito važi za trudnice i decu, ali ako već izlazi na sunce, mora da ima adekvatnu, gusto tkanu garderobu, duge rukave, šešir i naočare na kojima piše da imaju sto odsto UV zaštitu, pošto se smatra da sunce utiče na nastanak katarakte.

Po oblačnom danu treba se namazati mlekom sa zaštitnim faktorom 15, dok je na plaži važno da faktor bude što veći. A najvažnije je da čovek baš uvek bude namazan, jer sunce prodire i kroz vodu koja ima moć refleksije.

Zaštitne kreme
– Uvek treba uzimati sredstvo za sunčanje širokog spektra, što znači da pokriva i UVA i UVB zračenje. Treba kupiti poznatu i renomiranu marku, mleko treba da bude vodootporno, zatim otporno na pesak i znojenje, što je sada većina sredstava, posebno ako su u pitanju sredstva za decu. Osim mleka koje pogoduje masnoj i normalnoj koži, postoje kreme za osobe sa suvom kožom, kao i gelovi za sportiste, da se ne vidi da je osoba masna i da mogu da se mažu preko dlaka, kao i sprejevi za mesta koja je teško dohvatiti. Koje god sredstvo da se izabere, treba ga namazati nekih pola sata pre izlaganja suncu, a posle svakog kupanja ponovo – savetuje naš sagovornik.

Ljudi svetle puti, riđi, svetlokosi, plavokosi, pegavi –u najvećem su riziku od raka kože i melanoma. Tamniji spadaju u manje rizičnu grupu, ali ni oni ne treba da se izlažu suncu. To što neko teže izgori uopšte ne znači da je zaštićen od štetnog dejstva sunca, samo se na njemu neće toliko videti. Pitamo dermatologa šta treba raditi kad čovek već izgori.

– Tada je šteta nepopravljiva, jer je zračenje već isporučeno telu. Na prvom mestu, treba održati normalan unos tečnosti – paradoksalno, ljudi kojima izgori velika površina kože nisu ni gladni ni žedni, pošto im je muka i celo stanje organizma je loše. Treba da se prekine lanac bola, recimo, paracetamolom koji manje oštećuje stomak od drugih lekova, a ako to ne pomogne, obično se doda nešto od antireumatika. Onda se daju umereni ili vrlo jaki kortizonski kremovi koji na silu zaustave i bolove i plikove, smanje crvenilo i otok, ali ništa od toga ne smanjuje oštećenje.

Pravila za zaštitu
– Decu do tri godine treba posebno dobro zaštiti.
– Ne izlažite dete podnevnom suncu, neka što više vremena provodi u hladovini.
– Najbolju zaštitu mališanima će obezbediti odgovarajuća odeća, kape i šeširići sa štitnicima za vrat i uši, naočare za sunce i štitnici za lice.
– Konsultujte se s lekarom ako dete uzima lekove, jer neki medikamenti povećavaju osetljivost kože na svetlost.