Ako vam se situacije kao što su dreka i lupanje nogama nasred prodavnice samo zato što detetu niste kupili ono što je želelo čini kao poznat scenario, onda ste sigurno od onih roditelja koji se pitaju zbog čega su mališani tako tvrdoglavi i kako sa njima izaći na kraj kada počnu da se ponašaju nerazumno. Koji su uzroci takvog ponašanja i kako reagovati da biste smirili dete?
Psiholozi ističu da je tvrdoglavost mališana u uzrastu od dve do tri godine normalna pojava i da ne treba reagovati. Posle drugog rođendana dete polako počinje da se osamostaljuje, otkriva svoje sposobnosti, shvata da mnogo toga može da uradi samo i sve češće izgovara rečenicu “sam ću”. Ipak, za mnoge veštine dete još nije spremno, pa je zbog toga ljuto, frustrirano i nezadovoljno što nije sve ispalo kako je zamišljalo. To se manifestuje ljutnjom, ponekad histerijom, tvrdoglavim ponašanjem, a u najgorem slučaju čak i “bacanjem” po ulici ili u kući. Psiholo
zi savetuju roditeljima da shvate da dete to ne radi da bi ih naljutilo, već da ne ume da se izbori sa emocijama koje oseća. Na taj način izražava očaj zbog neuspeha. Jednostavno je tužno i iznervirano što nije sve kako je očekivalo ili što ne može da dobije sve što je želelo.
To će proći kada dete bude uspelo da kanališe emocije i naučilo da ih izražava. Na dečju tvrdoglavost najgore je, tvrde stručnjaci, odgovarati ljutnjom i vikanjem. Najbolje je da mirno pokušate da mu objasnite zbog čega ono što je naumio nije uspelo, odnosno zašto nije moguće da dobije ono što želi. Važno je da dete shvati da neuspeh ne znači poraz. Ukoliko budete vikali davaćete primer da se stvari rešavaju drekom i vikom, što nije dobro. Dete mora da shvati da postoje neka pravila i da mora da bude obzirno prema drugima i tuđim potrebama. A to neće shvatiti ukoliko vičete. Tvrdoglavost je normalna faza u razvoju, ali mora da bude kontrolisana, jer dete u suprotnom neće razviti osećaj da i drugi ljudi imaju potrebe i da ne mogu samo njegove želje da budu zadovoljene.
Tvrdoglavost nije moguće i nije dobro potpuno sprečiti. Ono je, kako psiholozi vole da kažu, “nužno zlo odrastanja”. Može se samo ublažiti strpljenjem i razgovorom. Važno je da kada dete ima “napad tvrdoglavosti” ne reagujete burno. Ako se, na primer, dere u prodavnici ako mu nešto što želi ne kupite, pre nego što uđete dogovorite se šta može da izabere, tj. gde su granice. Ne dozvolite da vas dete izmanipuliše i da počne da vas moli da promenite odluku. Morate da budete uporni i da se držite dogovora. Ako nemate nameru ništa da mu kupite, tako mu i kažite. Nemojte da lažete. Dopustite mu da odabere neke namirnice, kako bi se osećao važan i uvažen. Takvu strategiju upotrebljavajte svaki put kada je dete tvrdoglavo i preusmerite mu pažnju kako bi zaboravilo zbog čega negoduje. Tvrdoglavost se umanjuje ako postavite jasna pravila.
Ponekad nije lako boriti se sa dečjom tvrdoglavošću, ali stručnjaci trvde da je moguće, uz veliko strpljenje i smirenost. Ta faza razvoja prolazi oko četvrte godine i dolazi vreme kada će dete mnogo lakše da se prilagođava, biće smirenije i razumnije. Pobune će se vremenom sve ređe događati i nećete više crveneti zbog ispada svojih mališana.
Komentari (0)