Život porodice Koduri u Kupertinu po svemu je tipičan za život u Silicijumskoj dolini, osim u jednoj stvari. Iako se Vidžej Koduri, bivši radnik ”Gugla”, preduze tnik i otac dvoje dece od 10 i 12 godina, bavi tehnologijom, stvari koje razvija zabranjene su u njegovoj kući.
Kodurijeva deca Saurav i Rošni nemaju konzole niti svoj mobilni telefon. Oni mogu da igraju igrice sa telefona svojih roditelja, ali samo 10 minuta nedeljno. Ograničenja na upotrebu niza društvenih igara nema.
Porodica je nešto unazad nabavila ”ajPed 2”, koji najmanje dve godine stoji na najvišoj polici u ormanu.
– Znam da će u jednom trenutku deci biti potrebni sopstveni telefoni, ali odlažem to što je više moguće – izjavio je za ”Biznis insajder 44-godišnji Koduri.
On predstavlja novu vrstu roditelja Silicijumske doline. Umesto da opreme svoju kuću poslednjim tehnološkim napravama, mnogi današnji roditelji ograničavaju, a ponekad i zabranjuju, svojoj deci da gledaju u ekran. Ovaj pristup je potekao iz toga što su ti roditelji iz prve ruke shvatili koliko vremena i energije odlazi u pravljenje digitalne tehnologije neodoljivom. Roditelji su primetili da deca više ne izlaze van da se igraju, već provode vreme ispred ekrana.
Istraživanje koje je prošle godine sprovela zajednica Silicijumske doline među roditeljima otkrila je, uprkos poverenju u prednosti koje tehnologija donosi, postoji zabrinutost o uticaju na dečju psihologiju i društveni razvoj.
– Možete staviti svoje lice ispred ekrana i očekivati razvoj dugoročne pažnje – kaže Taevu Kim, glavni inženjer za razvoj veštačke inteligencije u startapu “Van smart Lab”.
Kim, budista, uči svoje male rođake, starosti 4 do 11 godina, meditaciji i igricama bez ekrana.
Bivši radnici u glavnim tehnološkim kompanijama, od kojih su neki bili visoki rukovodioci, nedavno su u javnosti osudili fokus svojih firmi na razvoj proizvoda koji izazivaju zavisnost. Ovo je podstaklo nova istraživanja psihologije zajednice, što je na kraju ubedilo mnoge roditelje da to nije za decu.
– Tehnološke kompanije znaju da će se lakše razviti doživotna navika ako je vaše dete ili tinejdžer naviknuto na vašu platformu – kaže Koduri, dodajući da nije slučajnost što je ”Gugl” ušao u škole sa ”Gugl doks”, ”Gugl šits” i ”Gugl klasrum”
Pretvaraje dece u lojalne mušterije nezdravih proizvoda i nije baš nova strategija. Neki procenjuju da glavni proizvođači duvana potroše skoro devet milijardi dolara godišnje ili 24 miliona dnevno, na marketing, u nadi da će deca koristiti njihove proizvode doživotno. Isti princip objašnjava i zašto lanci brze hrane nude ”dečji obrok”.
BREND LOJALNOST JE VEOMA PROFITABILAN.
Razlika s ”Guglom” je to što oni ne misle o sebi da su opasni. ”Gugl” sigurno veruje kako su oni dobri momci, da pomažu deci i školama. Siguran sam da i u ”Eplu” tako misle, kao i u ”Majkrosoftu” – navodi Koduri.
Iako anti-tehnološki roditelji Silicijumske doline mogu zvučati preterano zabrinuto, oni u stvari prate dugopostojeću praksu bivših i trenutnih tehnoloških džinova poput Bila Gejtsa, Stiva Džobsa i Tima Kuka.
Gejts, bivši izvršni direktor ”Majkrosofta”, je 2007. ugradio zaštitu na ekran kad je njegova ćerka počela stalno da igra video igrice. Kasnije je postala porodična praksa da se deci daju mobilni telefoni kad napune 14 godina.
| PROČITAJTE JOŠ: Utiče li tehnologija štetno na razvoj govora kod dece? |
Danas američka deca u proseku dobiju svoj telefon oko 10. godine.
Džobs, koji je bio izvršni direktor ”Epla” do smrti 2012, otkrio je u jednom intervjuu 2011. da je zabranio deci da koriste nanoviji ”ajPed”.
– Ograničavamo deci upotrebu tehnologije u kući – rekao je on tada.
Ča je i Kuk, izvršni direktor ”Epla”, rekao u januaru da ne dozvoljava svom nećaku da otvori profil na društvenim mrežama. Kasnije je poručio da ”Eplovi” proizvodi nisu namenjeni stalnoj upotrebi.
Negativne posledice preterane upotrebe tehnologije ne moraju biti trajne. Studija sprovedena 2014. nad 100 tinejdžera zaključila je da treba uvesti više razgovarati o posledicama provođenja ogromne količine vremena ispred ekrana, i u kuće i u škole.
Iako roditelji Silicijumske doline brane deci upotrebu tehnologije u kući, u školi je druga priča. Međutim, stvar se i tu menja. Nekoliko škola koje ograničavaju upotrebu tehnologije pojavilo se oko Silicijumske doline.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)