Dečak iz Doljevca dobio ime i matični broj 13 godina nakon rođenja

Dečak iz Doljevca dobio je lično ime, jedinstveni matični broj građana, izvod iz knjige rođenih, pravo na zdravstvenu zaštitu 13 godina posle rođenja, nakon višemesečne borbe pravnika i ombudsmana sa sistemom za koji je ovaj dečak sve vreme bio praktično – nevidljiv.

Naime, prema pisanju „Politike”, prvi propust desio se na rođenju, kada ga roditelji nisu upisali u matičnu knjigu rođenih. Kasnije, otac ga nije priznao, majka ga je napustila, a posle smrti bake i deke, sestra, braća i on ostali su prepušteni jedni drugima.

Međutim, ni resorne institucije nisu dalje rešavale ovaj problem.

– Kako na rođenju nije upisan u matičnu knjigu, dečak je sve vreme bio lišen osnovnih ljudskih prava; nije imao pravo na zdravstvenu zaštitu, nije mogao da dobije dečji dodatak, čak ni da se upiše u osnovnu školu koja je po zakonu obavezna. On je jednostavno za sistem bio nevidljiv – govori za „Politiku” Milan Radojev, pravni koordinator u nevladinoj organizaciji „Praksis”, koja se bavi zaštitom ljudskih prava.

Kada su se obratili Centru za socijalni rad, za zahtevom da mu kao organ starateljstva odredi lično ime, odbijeni su sa obrazloženjem da to ne mogu da učine bez prisustva roditelja.

U ceo slučaj umešao se i zaštitnik građana, kada dečak nije mogao da dobije adekvatnu medicinsku pomoć i lečenje, budući da ima dijabetes. Bez imena, matičnog broja, zdravstvenog osiguranja, nije mogao besplatno da dobije neophodna medicinska sredstva za kontrolu nivoa šećera u krvi i bolničko lečenje.

Ipak, nakon više meseci, ceo slučaj je rešen u dečakovu korist.

Kako za „Politiku” pojašnjava Milan Radojev, zabunu prave Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i Pravilnik o prijavi rođenja deteta. Ova dva podzakonska akta kažu da je za upis deteta u matične knjige neophodno da i roditelji imaju dokumenta.

S druge strane, prema Porodičnom zakonu, centri za socijalni rad dužni su da svakom detetu odrede ime, ukoliko to nije učinjeno u zakonskom roku i bez obzira na okolnosti koje su do toga dovele.

– Pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime svakom detetu garantuje ne samo pomenuti zakon već i Ustav, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Konvencija o pravima deteta – naglašava pravni zastupnik ovog trinaestogodišnjaka.

Kako Radojev navodi, rešenje je da se ukinu navedene odredbe, što je u nadležnosti Ministarstva za lokalnu samoupravu.

U tom ministarstvu su „Politici” pojasnili da normativni okvir predviđa da će se lično ime detetu odrediti tako što će ga dati roditelji ili organ starateljstva – što je u ovom slučaju Centar za socijalni rad.

– Propisima iz oblasti matičnih knjiga uređen je samo način upisa podatka o ličnom imenu deteta. Posedovanje ličnih dokumenata, odnosno lične karte roditelja, zakonska je obaveza svih državljana Srbije koji imaju 16 godina i koji imaju prebivalište na našoj teritoriji – napominju iz ministarstva, piše „Politika”.