Roditelji koji pre polaska svojih sinova u školu pokušavaju da ih nauče da čitaju često primećuju da dečacima treba više vremena da nauče slova nego devojčicama. Svaka učiteljica će vam reći da devojčice lakše savladavaju gradivo u prvim razredima osnovne škole.
Zašto je tako? Na to pitanje odgovara neuropsihijatar Valentina D. Jeremejeva, šef katedre Akademije za postdiplomske pedagoške studije u Sankt Peterburgu.
Kad se pojavljuju razlike?
Dečaci i devojčice su drugačiji od samog početka i razvijaju se različito. Dečaci su na rođenju obično krupniji od devojčica, imaju veću glavu i sve ostalo. Naravno, postoje individualne razlike, ali je u proseku tako. Dečaci prohodaju otprilike dva do tri meseca kasnije nego devojčice i progovore čak četiri do šest meseci posle njih.
Beležeći biološke tokove mozga novorođenčadi, naučnici su otkrili da mozak dečaka i devojčice od samog početka drugačije funkcioniše, tako da se na osnovu analize električnih potencijala različitih delova kore velikog mozga, sa sigurnošću može reći kog pola je beba.
Do osme godine dečaci u proseku imaju oštriji sluh od devojčica, ali su devojčice osetljivije na buku. Devojčice poseduju veću osetljivost kože, njima više smeta telesna neprijatnost i one bolje reaguju na dodir i maženje.
Devojčice se u igri češće oslanjaju na ono što se nalazi neposredno ispred njih: ređaju lutke, krpice, dugmad i igraju se na ograničenom prostoru, tako da im je dovoljan jedan mali kutak.
Dečacima je, s druge strane, potreban mnogo širi prostor: oni jurcaju, bacaju predmete i gađaju u metu. Dečacima je za pravilan psihički razvoj potreban sav prostor koji ih okružuje. Ako im horizontalna ravan nije dovoljna, oni će krenuti u osvajanje vertikale: penju se po ormanima, trče po ivicama kauča, vise sa vrata…
Prostor koji upoznaju različito se odražava i na crtežima dece. Dečaci će prikazujući okolinu svoje kuće, češće crtati dvoriše, igralište, ulicu, zgrade. Crteži dečaka i devojčica se razlikuju od najranijeg uzrasta. Devojčice će popuniti blok princezama i autoportretima, a dečaci automobilima i bitkama; i nikada nije obrnuto.
Ko je u čemu jači
Kako se te osobenosti muškog pola odražavaju na učenje dečaka?
U predškolskom i mlađem školskom uzrastu devojčice su verbalno jače od dečaka. One imaju bogatiji rečnik, ali im je mišljenje više tipsko. Mišljenje dečaka je nestandardno i originalno, ali pošto ćute, njihov unutrašnji svet je često sakriven od nas.
Devojčice imaju razvijeniji rečnik, one brže čitaju i lepše pišu, ali onaj deo jezika koji je vezan za traganje – nabrajanje asocijativnih reči, rešavanje ukrštenih reči – više leži dečacima. Dečaci imaju bolje razvijeno takozvano prostorno mišljenje, jer izvršavanje prostorno-opažajnih zadataka zahteva traganje, istraživanje.
Specijalno posmatranje mozga dece je pokazalo da orijentacija u prostoru nije nikakav problem za šestogodišnje dečake, ali često jeste za 13-godišnje devojčice. Zato dečaci bolje rešavaju geometrijske zadatke: oni u glavi obrću figure i stavljaju ih jedne na druge. A devojčice, među njima i učiteljice, označavaju uglove i stranice slovima i operišu slovnim simbolima i grafičkim teoremama.
Ako vaš sin mnogo sporije uči slova od starije sestre, ako ružno piše i loše prepričava tekst, nemojte da se brinete: to je osobenost muškog mozga.
Pored toga, dečaci zaostaju u razvoju za devojčicama. Njihovo detinjstvo traje duže. Sa sedam godina dečaci su po svom biološkom uzrastu mlađi od vršnjakinja za celu godinu. Dečaci imaju specifičan put razvoja, ali pošto su oni više usmereni ka usvajanju informacija (za razliku od devojčica, koje se više interesuju za odnose među ljudima), ne treba da se plašite za njihov intelektualni razvoj.
Oprezno sa dečacima
Roditelji ređe uzimaju u ruke dečake i češće ih grde od devojčica. Odrasli im se obraćaju, pre svega, naredbama: „Skloni se, donesi, daj, prestani…“ S devojčicama, čak i sasvim malim, roditelji razgovaraju „osećajnim“ rečnikom: „Dopada mi se..“, „Da li voliš…“, „Ko nam je to tužan?“…
Kad žena uči dečaka, neće joj mnogo pomoći sopstveno iskustvo iz detinjstva, niti treba sebe da poredi s njim – to je pogrešno i beskorisno.
Kad grdite dečaka, morate precizno i kratko da mu izložite čime niste zadovoljni. On ne može dugo da izdrži emocionalnu napetost. Njegov mozak isključuje slušni kanal i dete vas više ne čuje.
Komentari (0)