Deca žrtve nasilja nisu adekvatno zaštićena tokom sudskog procesa

Naprotiv, može se reći da sistem trenutno radi protiv njih, jer je zakon takav da ostavlja prostor da se zlostavljana deca umesto maksimalno dva, saslušavaju više puta, čime se samo povećava njihova trauma. Po svemu sudeći, deci neće biti olakšan ceo postupak dok to ne postane zakonska obaveza.

Inicijativa za izmenu zakona, koju je podržao i Zaštitnik građana, podneta je još 2016. godine. Tek tri godine kasnije, Ministarstvo pravde odgovarajući na pitanja Insajdera najavljuje da će zakoni biti izmenjeni do kraja ove godine.

Izmenu i dopunu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica Incest trauma centra zatražio je u Inicijativi još 2016. godine.

Važeća verzija Zakona o krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica dozvoljava da se saslušanje može sprovesti i više od dva puta, “ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka”.

Zakon predviđa i da sudije mogu narediti da deca budu saslušana “upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka”.

Prema podacima Incest trauma centra s kraja 2015. godine, u 88 odsto slučajeva deca su ispitivana u sudnici, najčešće uz omogućavanje okrivljenom da neposredno ispituje dete, u 21 odsto slučajeva deca su ispitivana u kabinetima, a svega 4,7 odsto u posebno opremljenim prostorijama.

Kancelarija Zaštitnika građana je podržala inicijativu za izmenu ovog zakona, ali tri godine od inicijative nije došlo ni do kakvih izmena.

Iz Kancelarije napominju i da se ni postojeće zaštitne mere ne preduzimaju dovoljno često.

“Deca se u najvećem broju slučajeva saslušavaju u sudnici ili u kabinetu tužioca, nekad bez psihologa ili drugog stručnog lica. Mogućnost da dete bude saslušavano izvan prostora suda, bilo u skrin sobama, ili detetovoj kući ili u drugom okruženju je retko korišćena. Postoje tzv. skrin sobe, posebno opremljene za uzimanje izjave dece žrtava, ali je mali broj sudova tu mogućnost koristio”, napominju iz Kancelarije Zaštitnika građana za Insajder.

Dete bi tokom davanja izjave trebalo da razgovara samo s psihologom uz eventualno prisustvo osobe od poverenja. Ovo je značajno jer se veruje da je prva izjava deteta najautentičnija i najtačnija.

Na pitanje Insajdera koliko skrin soba u Srbiji trenutno postoji, iz Ministarstva pravde odgovaraju da “trenutno postoje posebne prostorije u sudovima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Valjevu i Vranju”. 

U Ministarstvu, međutim, potvrđuju da se mere zaštite prema žrtvama i dalje ne primenjuju dosledno.