Deca sve kraće provode vreme u prirodi, a svako deseto nikad nije bilo u šumi

Ako im ponudite da biraju između boravka na svežem vazduhu i ustajalosti igranja igrica na telefonu, većina dece će se danas opredeliti za drugu opciju. I to bez razmišljanja.

Do ovakvog zaključka došao je tim istraživača iz San Franciska, ali priča bi, vrlo verovatno, mogla da se prepiše i na naše podneblje, prenosi „Novosti magazin”. Mališani danas jednostavno dišu i žive u virtuelnoj stvarnosti, dok im je priroda sve veći stranac.

Koliko je to opasno, moglo bi da se vidi tek kada današnja deca sutra izrastu u ljude, ali ono što je već sada izvesno jeste porast asocijalnosti i agresivnosti, nesposobnost snalaženja u prostoru, oskudne komunikativne veštine, oponašanje likova iz igrica, nezainteresovanost za sadašnji trenutak, izostanak radovanja običnim stvarima, nerealni prohtevi…

Zato je na roditeljima velika odgovornost da vrate mališane napolje i da ih otrgnu od veštačkog života. Stručnjaci navode samo neke od prednosti svakodnevnog boravka u prirodi.
 

Britanski „Gardijan” piše da deca provode manje vremena napolju nego osobe u zatvorima, dok je jedno istraživanje pokazalo da svako deseto dete u Velikoj Britaniji nijednom nije bilo u šumi ili parku, da skoro 80% njih provede manje od sat vremena dnevno napolju, a zimi najviše deset minuta, koliko je potrebno da ih odvedu i dovedu iz škole.
 

Vesna Petrović, psiholog i psihoterapeut, za „Novosti magazin” ističe da je na prvom mestu to injekcija zdravlja.

– Dokazano je da su deca koja su svakog dana napolju zdravija, što je velika zasluga vitamina D koji se stvara na svežem vazduhu, na suncu i tokom fizičke aktivnosti na otvorenom – kaže Petrovićeva.

Priroda je melem i za mentalno zdravlje, pa su tako deca koja se svakodnevno igraju napolju boljeg raspoloženja, srećnija i zadovoljnija. Kako su tokom dana potrošila energiju, uveče su smirenija, lakše se uspavaju i kvalitetniji im je san.
 

Mališani koji borave u prirodi imaju jači imunitet, ne žale se da ih boli glava i ređe imaju potrebu da nose naočari, jer manje kvare oči ispred TV i kompjuterskog ekrana. To utiče i na smanjenje faktora za nastanak gojaznosti.
 

Za školarce je sve to bitno i kao dobra podloga za učenje, pa istraživanja pokazuju da učenici imaju bolju koncentraciju, lakše se nose sa školskim obavezama i uspešnije rešavaju testove, jer je njihov mozak nahranjen kiseonikom.

– Kombinacija fizičke i psihičke aktivnosti uvek daje dobre rezultate, pa je zato važno da deca svakog dana posle nastave, bar 45 minuta, a poželjno je što duže, budu u prirodi, da puste da ih ona regeneriše. To će se istovremeno odraziti i na razvoj kreativnosti i veština koje sigurno ne mogu da se oblikuju i izraze dok zure u ekran. Igrajući se napolju, penjući se na drvo, sakupljajući plodove prirode ili praveći kućice od pruća, deca mogu da pokrenu maštu, da nauče da se snalaze u vremenu i prostoru, a ne samo da ostanu pasivni posmatrači – ističe Petrovićeva.

A za previše brižne roditelje tu je i još jedno važno uputstvo – pustite decu da izlaze napolje i kada je hladno, jer su tada daleko manje izložena bakterijama. I što češće budu na zimskom vazduhu, to će biti zdravija.
 

I da ne spominjemo koliko sve to pozitivno utiče na njihov socijalni život, jer su usmereni ka vršnjacima, a ne ka likovima iz igrica. Ona su tako sve manje sebična i igrom kanališu potencijalnu agresivnost, čime se tupi i oštrica vršnjačkog nasilja – tvrdi psiholog.