Deca u Srbiji, kad su u pitanju akutne bolesti, najčešće obolevaju od infekcije gornjih respiratornih puteva. Slede upale uha, alergijske bolesti, zapaljenja mokraćnih kanala. U nizu hroničnih bolesti, male pacijente najčešće muči astma. Nisu retki i hronični alergijski poremećaji i različite urođene anomalije.
U intervjuu za „Novosti”, profesor dr Ida Jovanović, direktorka Univerzitetske dečje klinike, kaže da su ova bolnica u Tiršovoj ulici i Institut za majku i dete, u Novom Beogradu, zdravstvene ustanove rezervisane za lečenje mališana obolelih od najtežih i kompleksnih bolesti. Na prvom mestu, to su različite urođene anomalije, maligne bolesti, dijabetes.
– Od pet do deset odsto dece se danas rađa sa nekim urođenim poremećajem, to jest anomalijom (srca, mokraćnih puteva, moždanih komora i drugih) – kaže profesorka Jovanović. – Srbija, nažalost, nema nacionalni registar kongenitalnih anomalija, nego se procena broja obolelih dobija na bazi lokalnih analiza i iz registara zapadnoevropskih zemalja. To je moguće zato što je procenat obolevanja od tih bolesti, u čijoj je osnovi genetski poremećaj, sličan u celoj Evropi.
* Koje su urođene mane najčešće?
– Najčešće su urođene srčane bolesti, koje čine petinu ukupnog broja kongenitalnih mana. Po učestalosti slede anomalije bubrega, urinarnog sistema, centralnog nervnog sistema, koštanog sistema… Savremena pedijatrija mnoge bolesti danas mnogo lakše leči, upravo zahvaljujući ubrzanom napretku tehnologije i farmaceutske industrije. Veliki broj bolesti, pre svega infekcija, uspešno se tretira u domovima zdravlja i bolnicama. Ustanove takozvanog tercijarnog tipa, kao što je naša, leče decu od kompleksnih bolesti, koje često zahtevaju hirurške intervencije.
* Koji faktori utiču na stvaranje urođenih srčanih mana?
– Dokazano je da urođene srčane mane nastaju kao posledica oštećenja strukturnih gena. Od takvih istih bolesti bolovale su preistorijske ptice, životinje, ljudi. Ranije se smatralo da je učestalost tih bolesti ista, tokom više hiljada godina i na svakoj tački Zemljine kugle. Sada je, međutim, dokazano da broj obolelih raste, tako da se trenutno sa anomalijama srca rađa od 0,8 do jedan odsto dece.
Razlozi za povećan broj kongenitalnih anomalija su negativni uticaji spoljašnje sredine na naš genetski sistem i činjenica da sve starije žene rađaju decu i to često uz medicinsku pomoć (vantelesno začeće, održavanje trudnoće i slično). Mnogo smo se „umetnuli” u prirodu, što je dovelo do porasta broja obolelih od nezaraznih bolesti u svetu.
* Šta može da se preduzme?
– Medicina je razvila mnogobrojne tehnike prenatalne dijagnostike urođenih anomalija. U razvijenom svetu postoji zakonski obavezan skrining trudnica na urođene anomalije, tako da se prenatalno dijagnostikuje od 60 do 80 odsto teških srčanih mana. Kada se ustanovi da je plod oboleo od poremećaja, koji će dovesti do kasnije teške invalidnosti i nedovoljne sposobnosti za samostalan život, postoji mogućnost prekida tih trudnoća. Zahvaljujući tome, u najrazvijenijim zemljama je broj dece rođene sa takvim poremećajima počeo da se smanjuje.
* Koje su još bolesti u porastu?
– Maligne bolesti su, nažalost, velika muka čovečanstva. Kod dece najčešće su maligne bolesti krvi, to jest, leukemija. Ono što ohrabruje je činjenica da su moderne metode lečenja toliko efikasne, da je moguće potpuno izlečenje kod najvećeg broja dece. Sve češće se, kod nešto starije dece, javljaju: šećerna bolest, bolesti poremećaja pažnje, nedostatak koncentracije, tikovi, epilepsije.
Pored toga, gojaznost postaje sve veći problem kod naše dece. Oko 15 odsto dece u Srbiji je gojazno. Tome doprinose neodgovarajući način ishrane i nedovoljna fizička aktivnost. Deca su mnogo vezana za televizor, kompjuter. Ne bave se dovoljno sportom. Jedu brzu hranu punu masnoća, skroba, šećera, umesto vode piju gazirana zaslađena pića.
* Da li su deca sada generalno osetljivija?
– Deca generalno jesu osetljivija, nežnija. Način života i sve ono što nam moderna civilizacija donosi, pampers pelene, sve za jednokratnu upotrebu i slično, čini da se deca manje izlažu alergenima u prvim mesecima života, pa se usporeno razvija imuni sistem. Naravno da treba voditi računa o higijeni, ali ne i držati decu pod staklenim zvonom. Sa druge strane, vakcinacije pomažu da se razvije imuni sistem dece i zaštiti ih od najtežih zaraznih bolesti. Kvalitet života, odnosno, komocija, donekle uzima svoj danak u alergijskim bolestima.
* A, koliki je uticaj sredine na zdravlje dece?
– Objašnjenje promena u strukturi obolevanja savremenog sveta, svakako je i u uticaju spoljašnje sredine na naš genetski materijal. Ljudi su u razvijenim zemljama umnogome promenili životne navike, značajno su smanjili pušenje, bolje se hrane i više kreću, što je drastično smanjilo obolevanja od kardiovaskularnih i malignih bolesti i produžilo životni vek. Mi u tome još kaskamo. Zdrav život i roditelja i dece, i izbegavanje negativnih uticaja sredine, ključ su za buduću zdraviju populaciju. n
POREMEĆAJI NA NIVOU GENA
* Kako moderna medicina objašnjava nastajanje neinfektivnih oboljenja?
– Moderna medicina sve pokušava da objasni na molekularnom nivou. Inicijalni poremećaj najčešće nastaje na nivou mutacije gena. Kada se spomene genetika, prva pomisao je nasleđe, to jest porodično obolevanje. Nije samo tako. Genetski poremećaj može da se razvije tokom trudnoće, ali i tokom života. Skoro sve bolesti, uključujući i stečene imaju u osnovi neki genetski poremećaj. Čak je i sklonost ka infekcijama genetski determinisana.
MANJAK PROSTORA
* Koliko dece prođe godišnje kroz Univerzitetsku kliniku?
– Pregledamo oko 160.000 dece, oko 15.000 zadržimo na bolničkom lečenju i uradimo oko 8.500 hirurških intervencija. Jedan od ključnih problema je nedostatak prostora. Univerzitetska dečja klinika je predviđena za 150 stacionarnih pacijenata, a sada ih imamo skoro 300. Pored toga, uz svako dete je i majka, što je humano i ubrzava ozdravljenje, ali značajno smanjuje prostor za svako dete. Majke primamo, iako zakon predviđa postelju za decu samo do godinu dana, zbog dojenja.
Komentari (0)