Deca su manje nasilna u zemljama u kojima su batine zabranjenje

Mladi koji žive u zemljama u kojima je zabranjeno fizičko kažnjavanje dece su za trećinu manje nasilni u životu, pokazala je nova studija koja je obuhvatila preko 400 hiljada adolesenata iz 88 zemalja sveta, piše BMJ Journal.

Istraživači su u okviru najveće međunarodne studije nasilja među mladima zaključili da su društva koja imaju zabrane upotrebe batina u vaspitavanju dece sigurnija mesta za odrastanje, što prema rečima jednog od autora Franka Elgara nije previše iznenađujuće.

Studija je koristila podatke iz dva globalna istraživanja: Zdravstvene navike dece školskog uzrasta i Globalno istraživanje zdravlja đaka, u okviru kojih su intervjuisana deca između 13 i 17 godina o učestvovanju u fizičkom obračunavanju.

Od 88 obuhvaćenih zemalja, 30 je imalo potpune zabrane šamaranja ili drugih oblika fizičkog kažnjavanja dece, a među njima su Novi Zeland, Island, Portugalija, Španija i brojne skandinavske nacije. Delimična zabrana je postojala u 38 zemalja, kao što su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada, dok u 20 nije zabranjeno fizički kažnjavati decu, kao npr. u Izraelu i Egiptu.
 

Fizičko kažnjavanje je definisano kao upotreba fizičke sile odrasle osobe koju koristi za „ispravljanje ili kontrolu” detetovog ponašanja.
 

Ovo nije prva studija koja povezuje batine s budućom sklonošću prema nasilju. Studija Univerziteta u Teksasu iz 2016. godine, objavljena u Žurnalu porodične psihologije, proučavala je preko 160 hiljada dece i otkrila da što su ih roditelji više šamarali i udarali povećavala se verovatnoća da će im prkositi, ali i iskazivati agresiju i imati izraženije neprilagođeno ponašanje i mentalne zdravstvene probleme u odrasloj dobi.

Globalno, blizu 300 miliona dece uzrasta od dve do četiri godine roditelji ili staratelji redovno fizički kažnjavaju, podaci su iz izveštaja UNICEF-a iz 2017. godine. U tom dokumentu je ocenjeno da se čini da većina roditelja čvrsto veruje da šamaranje i batine treba da budu deo discipline i vaspitavanja, a na osnovu sopstvenog iskustva, odnosno onoga kako su se i prema njima ponašali dok su bili mali.  

Istraživači najnovije studije su pretpostavili da će pronaći razliku u nasilju u zavisnosti od toga da li je zemlja bogata ili siromašna, ali se pokazalo da taj faktor nije uticao na ukupno stanje.

– Zabrane i nivoi nasilja među mladima nisu imali veze sa bogatstvom države – rekao je Elgar.

Izvor: Roditelji.me
 

Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji? >>