Ishrana bi uvek trebalo da bude uravnotežena i raznovrsna, a posebno u periodu razvoja, jer je potrebno mnogo namirnica da bi se zadovoljila sve potrebe organizma. Za normalno funkcionisanje, važne su podjednako belančevine, masti i ugljeni hidrati, kao vitamini i minerali.
Ugljeni hidrati u ishrani dece i mladih trebalo bi da budu zastupljeni sa 50 do 60 procenata, posebno kod onih koji se bave sportom. Obrok bogat ugljenim hidratima trebalo bi da se jede dva do četiri časa pre treninga, dok se užina u vidu banane preporučuje sat vremena pre fizičke aktivnosti. Ovo pravilo važi i za odrasle profesionalne sportiste, kao i za rekreativce. Osim banane, namirnice koje se lakše vare su žitarice (musli) ili integralni keks.
Belančevina bi tokom dana trebalo da budu zastupljene u jelovniku 10 do 15 odsto, jer su neophodne za rast i obnavljanje tkiva. Najbolji izvori su mleko i mlečni proizvodi, riba i jaja, a biljnog poreklo mahunarke, žitarice i semenke.
Masti su važan izvor energije, a istovremeno olakšavaju i apsorpciju vitamina topljivih u mastima – A, D, E i K. Od namirnica su posebno vredni punomasno mleko, sir, puter i svinjska mast, tečna ulja, među kojima je najzdravije hladno ceđeno maslinovo.
Vitamini i minerali su od naročitog značaja za imunološki sistem i celokupno zdravlje organizma. Najviše ih ima u voću i povrću, pa je važno da ih deca i mladi unose kroz pet obroka dnevno. Hranljiva užina može da bude čaša svežeg soka, komad voća ili činija salate.
Tečnost je neophodna za dobro funkcionisanje ćelija. Važno je da najmlađi popiju najmanje pet velikih čaša vode dnevno. U suprotnom, mogu osetiti glavobolju, pospanost i umor. Kada osete žeđ, znači da je organizam već dehidrirao, zato bi trebalo da tečnost nadoknađuju blagovremeno. Pojedinci koji nemaju izraženu potrebu za vodom mogu da piju mleko i prirodne voćne sokove.
Komentari (0)