Deca nam menjaju i život i navike

I lepo je Sofija Loren rekla „Kada postanete majka, više nikada nećete biti usamljene u svojim razmišljanjima. Majka uvek mora razmisliti dva puta-jednom za sebe i jednom za svoje dete”.

Od kada sam postala majka barem jednom nedeljno zaspim (čitaj komiram se) u devet sati uveče.

Odlazak u bioskop na projekciju koja počinje u 19 časova je izlazak u grad. 

Ako slučajno ipak odem u grad ne pijem više od dva pića jer deca spavaju najduže do pola osam, a to znači da moram da ustanem i spremim doručak i sve što sledi.

Ležim na krevetu i gledam crtaće iako su deca pre nekih pola sata legla da spavaju.

Kuvam grašak barem jednom nedeljno iako ne volim da ga jedem, ali oni ga obožavaju.

Kao devojka sam hranu kupovala u lokalnim super marketima nečitajući deklaracije. Međutim, sada idem na pijacu, biram domaće i izbegavam hranu sa dosta aditiva i konzervanasa. 

U knjižari prvo zavirim u deo namenjen deci i prelistam slikovnice, bojanke, bajke, zatim proverim da li je izašla nova knjiga iz serijala o Betmenu, a onda tražim literaturu za sebe.

I dok sam ranije bila u stanju da roman od 600 strana pročitam za tri dana, sada onaj od 250 čitam 15 dana i veoma često zaspim već posle pete strane.

U  tržnim centrima prvo ulazim u butike za decu i prvo „opremam” njih, a za mene „šta ostane”.

A o organizaciji u kućnim poslovima da ne govorim. Dok da izvinete sedim na wc šolji u stanju sam da ubacim veš u mašinu i uključim istu. Jednom rukom mutim mafine, drugom zapržavam pasulj. Za manje od dva sata sam u stanju da ceo stan sredim generalno. 

I ono što je najvažnije majčinstvo me je nateralo da se trudim da u svemu što radim budem što bolja, nateralo me je da budem bolji čovek, da odgovornije razmišljam, da imam želju da promenim stvari jer smatram da moja deca, a naravno i sva ostala zaslužuju srećno detinjstvo i bezbrižno odrastanje.