Deca mlađa od tri godine ne razumeju NE

Deca mlađa od tri godine ne razumeju „ne” na način na koji roditelji to misle. Za njih je „ne” apstraktni koncept koji se potpuno suprotstavlja potrebi deteta da se razvija i istražuje svet oko sebe.Vaše dete razume da vi ne želite da ono uradi nešto i razume da ćete se naljutiti ako to uradi.
 

Međutim, vaše dete ne može da razume i zašto mu je to zabranjeno.

– Deca u tom uzrastu su mala da bi razumela zašto mu nešto branite i zašto bi to moglo da bude opasno po njega. Najbolji način da sprečite dete da nešto uradi je ili da mu skrenete pažnju ili da ga fizički zaustavite.

Velika greška koju roditelji prave je da dopuštaju deci da se slobodno kreću u nebezbednom prostoru i da potom svaki njegov pokret isprate uz ”ne”. Tako dete može da se navikne na ”ne” i da kasnije uopšte ne reaguje kada to izgovorite.

Detetu je najbolje objasniti zašto nešto ne može i roditelji bi trebalo da sarađuju sa svojim detetom, a nije na odmet ni služiti se malim lažima kojima bismo dete prevarili i sprečili ga da burno reaguje na neku zabranu – savetuje psiholog Radmila Grujičić.

Postavite pravila da bi vas slušali. Važno je da ih ne menjate, dete dobro pamti i ako danas sme da radi ono što je juče bilo zabranjeno, misliće da pravila nisu važna.
 

Deca tokom procesa razvoja žele da istražuju i eksperimentišu. Zato im je vrlo zbunjujuće da budu kažnjeni zbog nečega što im tokom tog perioda pada potpuno prirodno. Posebno ako je reč o dvogodišnjacima. Sa prvim kaznama možete da počnete tek kada dete ima između tri i četiri godine.

Tada se deca suočavaju sa pravom dilemom na podsvesnom nivou. Naravno, to ne znači da bi deci trebalo da bude dozvoljeno da rade šta god požele. Metode kojim želite da postignete da dete sarađuje sa vama bi trebalo da budu čvrste, ali i nežne u isto vreme, a ne kontrolišuće metode koje se završavaju kažnjavanjem.

Ko je tvrdoglaviji vi ili oni?

Ovo je deo života vašeg deteta tokom kog mu se formira ličnost, stoga bi trebalo da ga pustite da samo donosi odluke i da uči na greškama koje će svakako praviti.

Nikada nemojte da potcenjujete svoje dete, jer ćete ga tako obeshrabriti i stvoriti mu probleme kasnije u životu.

1. Bez vikanja
 

Ako imate naviku da vičete na dete, prestanite! Ova metoda nipodaštava dete i tako podstičete da počne da sumnja u sebe i da se stidi svojih postupaka.

Umesto da kažete detetu šta da radi, uključite ga u donošenje odluka i započnite rečenicu sa „mi”.

Kada tražite nešto od deteta da uradi ili ne uradi, pokažite poštovanje. Ne očekujte od njega da uradi nešto istog trenutka. Pitajte ga kada može da obavi zadatak.

Ako želite da dete uradi nekoliko stvari, dajte mu priliku da izabere šta želi prvo da uradi. Ako treba da raskloni igračke i da se okupa, pitajte ga šta želi prvo.

Deci koja još uvek nisu u potpunosti počela da govore potrebno je da pokažete rukom šta bi trebalo ili ne bi trebalo da radi.

Pokažite saosećanje prema detetu kada plače. Empatija ne znači spasavanje, već razumevanje. Recite mu da znate da je uznemireno, ali da ne može to da radi.

Budite strpljivi, jer ćete neke stvari morate da učite svoje dete iznova i iznova pre nego što bude zaista uspelo da vas razume. Ne shvatajte lično ponašanje vašeg deteta.