Na osnovu poruka dobijenih, između ostalog, i iz medija, deca formiraju uzore, sliku o društvu u kom žive, sistem vrednosti. Time je odgovornost medija za plasiranje sadržaja o deci još veća.
Na osnovu saznanja dobijenih kontinuiranim praćenjem medijskog izveštavanja o deci i povredi prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je tokom 2017. godine pokretao postupke po sopstvenoj inicijativi, kako bi proverio postupanje nadležnih institucija i utvrdio da li su u konkretnom slučaju preduzete sve neophodne mere zaštite prava i interesa deteta. Praćenjem medija, pored pitanja zaštite prava privatnosti deteta, uočene su i druge pojave kao što su učestvovanje dece mlađe od 14 godina u emisijama posle 22 časa (muzička takmičenja), emitovanje u dnevnim terminima rijaliti programa, prikazivanje sadržaja koji obiluju nasiljem i nedostatak edukativnog programa.
Kakav je uticaj ovakvih i drugih medijskih sadržaja na ponašanje dece i kakvu poruku društvo šalje najmlađima, pitanja su koja su razmatrana na stručnom skupu „Deca i mediji” koji je u Novom Sadu organizovao pokrajinski ombudsman.
Foto: Fotolia
Dva su osnovna načela koja se moraju poštovati: pravo na privatnost deteta i načelo javnosti. Ova dva načela često dolaze u kontakt, ali u isto vreme i u sukob, iznela je direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stefanović u zapaženom izlaganju na temu „Deca u sistemu maloletničkog pravosuđa i mediji”.
Ona je podsetila da su maloletnici i žrtve i oni koji čine krivična dela. I jedni i drugi zaslužuju sasvim drugačiji tretman medija od onoga koji imaju danas u sredstvima informisanja.
– Insistiramo na tome da je pravo na privatnost dominantna. Javnost treba da bude obaveštena o događaju, ali ne i o detaljima, pogotovo o deci koja su žrtve. Apelujemo na medije da budu naši saradnici i da uvek imaju to na umu. Umesto takvog odnosa ide se čak dotle, a to je nedopustivo, da kada se izveštava o deci koja su mrtva izostaje ono što nikako i nikad ne bi smelo da izostane, a to je pijetet. Objavljuju se čak i fotografije dece u mrtvačkim kovčezima – kazala je Stefanović.
Predstavnik REM Srđan Miljković rekao je da je ovo telo od 2014. godine, vremena novih medijskih zakona, donelo 18 mera upućenih pružaocima medijskih usluga, a povodom prekršaja povrede prava maloletnika. Sve mere odnosile su se na rijaliti šou emisije. Od 18 kazni deset puta je kažnjena Hepi TV, pet puta Pink i tri puta Prva TV.
Foto: Pixabay
– REM-u su na raposlaganju četiri mere: opomena, upozorenje, privremena zabrana emitovanja programa u trajanju od 30 dana i oduzimanje dozvole. Privremenu zabranu smo 2. apila 2014. godine izrekli Hepi televiziji. Zaključak OEBS i našeg ministarstva informisanja je da bi regulatorno telo moralo da ima mogućnost izricanja i novčane kazne i da bi to dalo mnogo mnogo bolje rezultate i imalo više efekta od dosadašnjih mera. Ali, do eventualne izmene zakona o elektronskim medijima to ostaje nepromenjeno – izneo je Srđan Miljković.
Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović izneo je da mediji čine korisnu stvar kada skreću pažnju na kršenje dečijih prava, ali da u medijskoj elaboraciji ne smeju prava i interes deteta podređivati tiražu i profitu.
– Privatnost i dostojanstvo deteta moraju biti zaštićeni, a obaveza novinara je da poštuju kodeks, čak i kada su izloženi pritiscima. Dete mora imati kontrolu nad time ko ulazi u njegov privatni prostor i to važi kako za novinare tako i za roditelje. Deca imaju prava da budu informisana, imaju prava da javno iznesu svoje mišljenje i pravo na ime. Kada treba pomenuti ime deteta? Po mom mišljenju, onda kada je kontekst neškodljiv, već afirmativan i kada se detetu medijskim napisom ne nanosi nikakva šteta – izneo je ombudsman Stanković.
Izvor: Dnevnik.rs
Komentari (0)