Deca gojazna zbog školskih obroka, pekare i po holovima škola.
Gotovo 80 odsto osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji ne jede dovoljno povrća, tek svaki treći mališan jede preporučenu dozu voća, a svega trećina na jelovniku ima potrebnu količinu mleka i mlečnih proizvoda.
Ovo su poslednji podaci istraživanja koje je uradio Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke. Osim navika koje su poneli iz kuće, važan faktor u lošem rezultatu je školska užina, koja se po pravilu svodi na brzu hranu, peciva, gazirane sokove i slatkiše.
Činjenica je da se ovi proizvodi nude deci ne samo u okolini, već i u samim školama. Tako nam i stižu poražavajuće brojke – čak 44 odsto mališana uzrasta od sedam do 14 godina gojazno je ili predgojazno. Pre sedam godina je ovaj procenat bio za trećinu manji.
“Užina bi trebalo da predstavlja međuobrok, potreban pojačan unos energetskih, gradivnih i zaštitnih materija usled veće psihofizičke i hormonske aktivnosti. Koliko su navike iz kuće loše, ali i nadogradnja u školama, svedoče sve strašniji podaci o dečjoj gojaznosti. Trenutno smo po ovom oboljenju na drugom mestu u Evropi.
Pekare u holovima škola, pa i u širem krugu oko zgrade, nedopustive su. Najveći krivci su roditelji, jer bez obzira na ubrzani tempo života, na obaveze i prezaposlenost, moraju da pronađu vreme i svom detetu obezbede zdrav obrok, spakuju i pošalju užinu“, navodi za Novosti dr Sandra Vasilić, nutricionista-dijetetičar “Euromedika”.
Da je najveća odgovornost na roditeljima slažu se i oni sami, a to potvrđuju i direktori škola. Iako se u sklopu zgrade OŠ “Ivan Goran Kovačić” u Beogradu prodaju peciva, direktor škole Miomir Dragaš tvrdi da su to tražile upravo mame i tate.
“Da deca zbog nezgodnog položaja same škole u centru grada i nadomak gustog saobraćaja ne bi izlazila napolje tokom velikog odmora, roditelji su insistirali da se užina obezbedi u samoj školi. Pokušali smo da ta ponuda budu peciva od heljdinog i drugih vrsta zdravijeg brašna sa svežim povrćem, ali su takvi sendviči završavali u kantama za smeće. Deca, jednostavno, uz podršku svojih roditelja, konzumiraju pice, palačinke, bela peciva i sličnu hranu. Imali smo više puta radionice, edukativne tribine, apelovali na roditelje da sami deci šalju užinu, ali bez uspeha”, navodi Dragaš.
Jedini način da se ovaj problem reši, prema mišljenju Angeline Radulović iz udruženja “Roditelj”, je da se ovim problemom ozbiljno pozabave ministarstva prosvete i zdravlja.
“Kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, i u Srbiji iz bliže okoline škola treba proterati brzu hranu i ne ostaviti deci ili roditeljima opciju da kupuju peciva sa margarinom, ‘smeće’ u kesicama i, najgore od svega, gazirane sokove”, ističe Radulovićeva.
Izvor: Novosti/021
Foto: Pixabay
Komentari (0)