Kad vam se rode deca, stalno ste u strahu da ne jedu dovoljno. Ali, kad stasaju za školu, shvatite da mnogo ćešće krijete od njih slatkiše nego što ih nutkate da jedu.
„Debeljuškaste bebe su slatke, ali debela deca imaju više izgleda da postanu debeli ljudi sa svim zdravstvenim tegobama koje za sobom povlači debljina“, naglašava britanska nutricionistkinja dr Kerol Mata.
Studije ukazuju na dramatičan porast broja dece s viškom kilograma. Samo u Britaniji 31 odsto mališana između šest i 15 godina ima povećanu telesnu težinu, dok je čak 17 odsto gojazno. Problem je izrazitiji u siromašnijim porodicama.
Naša deca jednostavno više nisu tako aktivna kao što su bila – smatra dr Mata. – Roditelji ih voze u školu, kući se ne odvajaju od kompjutera i ne izlaze napolje da se igraju i izjure. Izračunali smo da deca dnevno troše 600 kalorija manje nego njihovi vršnjaci pre 50 godina.
Pored toga što pate od kompleksa niže vrednosti, debela deca su sklona visokom krvnom pritisku, dijabetesu i srčanim oboljenjima u kasnijim godinama.
Gojazni mališani takođe češće obolevaju od astme i imaju ortopedske probleme. Nedavno su otkriveni slučajevi dijabetesa II kod adolescenata. Najčešće se ta bolest dobije između 30 i 40 godina. Pa kako roditelj da zna da li mu je dete samo napredno za svoj uzrast ili stvarno gojazno?
Mališani između pet i deset godina postepeno dobijaju na težini – kaže nutricionista dr Vendi Dojl. – Obično se ubuce neposredno pre nego što će naglo da izrastu, kad ponovo postaju vitki. Međutim, ako su bucmasti konstantno, verovatno ste suočeni s potencijalnim problemom viška kilograma.
Problem nije samo u neskladu između unošenja hrane i njenog trošenja. Većina dece jede pogrešnu vrstu hrane. Najsigurniji način da obezbedite unošenje neophodnih hranljivih materija i sačuvate zdravu težinu vaše dece jeste da ih podstičete na uravnoteženu ishranu u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću.
Zajednički porodični obroci navešće dete da se hrani raznovrsno – kaže dr Mata.
Ona savetuje svim roditeljima da u ranom uzrastu nauče dete da doručkuje, pošto su brojna istraživanja pokazala da deca koja doručkuju, mnogo ređe postaju gojazna od vršnjaka koji preskaču taj najvažniji dnevni obrok. Ona, takođe, imaju viši procenat vitamina i minerala u ishrani, a niži procenat masti i šećera.
Uvedite pravila – savetuje dr Mata. – Tačno objasnite šta je dozvoljeno (na primer, dve kesice čipsa nedeljno), a zatim se toga pridržavajte. Objasnite zašto su neke namirnice zdravije. Na primer, mleko jača kosti, a slatkiši kvare zube.
Pregovarajte s mališanima između pet i deset godina. Na primer, dozvolite mu da 15 minuta duže gleda TV pred spavanje ako umesto keksa pojede jabuku.
šta je deci potrebno
-Hleb, Žitarice i krompir
Dečja porcija: dve supene kašike cerealija, parče hleba, kašika pirinča ili testenine.
– Voće i povrće
Trudite se da uvedete pet porcija dnevno (jedna porcija je šaka voća ili povrća). Računa se i voćni sok.
– Mleko i mlečni proizvodi
Mleko, beli sir ili jogurt treba jesti dva do tri puta dnevno da bi se obezbedilo unošenje kalcijuma.
– Meso, riba, orasi,
lešnici i mahunarke
Dva do tri puta na dan zbog belančevina i gvožđa.
Komentari (0)