Iako je i prethodnih dana u sajamskim halama bilo mnogo đaka, danas je „školski dan”, kada se na Sajmu knjiga očekuje veliki broj školaraca iz čitave Srbije. Upravo za njih probrali smo nekoliko izuzetno zanimljivih knjiga.
„Bookland” je naš jedini specijalizovani izdavač za dečju književnost. U ovoj kući su autori, urednici, recenzenti i priređivači knjiga naši najpoznatiji pisci: Milovan Vitezović, Dobrica Erić, Raša Popov, Grozdana Olujić, Mošo Odalović, Slobodan Stanišić, Gradimir Stojković, Dragan Lakićević, Tiodor Rosić… Za proteklih deset godina, u devet dobro osmišljenih biblioteka, izašlo je više od 400 naslova, u tiražu od oko 470 hiljada primeraka.
U ediciji „Svetska književnost” objavljeno je jedanaesto kolo: Ivan Turgenjev „Prva ljubav”, Eduard Labulej „Kralj Jacint”, Mark Tven „Beli slon”, DŽ. O. Kervud „Lovci zlata”, Čarls Dikens „Senovita kuća” i „Eskimske bajke”. U biblioteci „Hit” sa novim knjigama pojavljuju se: Moša Odalović „Evo seckam vodu za hrčka”, Goran Babić „Blesan, Lala i Tulipan”, Dragan Lakićević „Robin Hud iz Topčiderske šume”, Gradimir Stojković „Buba”, Dragan Dragojlović „Velika mala škola” i Milovan Vržina „Memoari jednog gimnazijalca”.
Nove knjige objavljuju i Milovan Vitezović „Dedovina”, Blagoje Rogač „Praznik u cvetu”, Milivoj Anđelković „Potraga za hajdučkim blagom” i Vesna Ćorović-Butrić „Žuto je plavo”.
„Kreativni centar”, izdavačka kuća iz Beograda, osnovana je 1989. godine sa idejom da objavljuje knjige i slikovnice za decu, ali koje razvijaju dečju kreativnost. Do sada su objavili oko 400 naslova.
Iz ovogodišnje produkcije izdvajamo knjige Marka Popovića „Odbrana i vojevanje”, Radina Vučetića „Prestonica nezavisne Srbije (1878–1918)”, „Botaniku”, čiji su autori Sonja Duletić Laušević i Dušica Janošević i „Paleontologiju” autora Krisa Mekgouana. A tu je i jedna štos-knjiga „Enciklopedija loših đaka”, koju su napisali Žan Bernar i An Blanšar. Reč je o ličnostima koje su obeležile istoriju, književnost, nauku ili umetnost, a bili su loši đaci.
Srpska književna zadruga i „Partenon” objavili su „Antologiju – Žar-ptica – bajke naroda sveta”. „Žar-ptica”, biblioteka za dečje popodne, kako je na ovim sveščicama pisalo, izlazila je u Beogradu, u izdanju „Borbe”. Urednik biblioteke bio je Branko V. Radičević, pesnik, pripovedač, urednik knjiga za decu, novinar „Borbe”, potonji predsednik Srpske književne zadruge.
U oko dvesta knjižica objavljene su narodne bajke iz raznih zemalja, naroda i jezika, među kojima su i srpske bajke. Tu su bile i umetničke bajke stranih i domaćih pisaca, i naših: Desanke Maksimović i Branka Ćopića.
Posle gotovo pola veka, izbor iz ovih sveščica načinio je Dragan Lakićević, a knjigu je ukrasilo dvanaest ilustratora.
SKZ je objavila i ruske narodne bajke – „Vasilisa Prekrasna”, sa ilustracijama Marka šagala, a prvi put na srpskom, u prepevu Vere Horvat i u posebnom formatu „za poneti” izašle su „Ruske narodne biljine” (srednjovekovne junačke pesme o svatovskim i ratnim pohodima slavnih bogatira matuške Rusije).
Među knjigama za mlade, i ne samo za njih, nalaze se i lepo ilustrovane (slikama Ljilje Stojanović) „Male bajke” Stevana Raičkovića, čije vrhunsko pesništvo dolazi do pune snage i u ovim kratkim prozama.
Veliku pažnju knjigama za decu i omladinu poklanja i Zavod za udžbenike iz Beograda. Skrećemo pažnju na knjigu Moša Odalovića „Gde je lampino dete”.
Mošo Odalović je, kaže Milovan Danojlić, velika, plemenita dečačina savremene srpske poezije, jedna od njenih pokretačkih snaga. Vredi ga bolje upoznati, za šta ovaj izbor pruža dobru priliku. Tu je i knjiga Milutina Milankovića „Kroz vasionu i vekove”. Knjigu sačinjava 37 pisama koje je autor uputio svojoj neimenovanoj dragoj prijateljici. On joj u tim pismima na jednostavan, zanimljiv, ponekad duhovit i neobično slikovit način, objašnjava najznačajnije pojave, ne samo iz astronomije već i iz geologije, istorije i nauke uopšte.
„Narodna knjiga” je objavila roman Jova Kneževića „Ekskurzija”. Posle romana „Družina Karkadžu” i „Divljakuša iz petog dva”, u kojima je na bajkovit način ispričana priča o čaroliji odrastanja, Jovo Knežević sada čitaocima poklanja roman „Ekskurzija” o svetu tinejdžera i o njihovim prvim susretima sa stvarnošću života. Tu su i nove knjige Laze Lazića „Lavlja svita”, Vladislava Vojnovića „Princ od papira” i Zorana Božovića „Volim te blento”.
Izuzetno je zanimljiva i knjiga Majkla Hanlona „Vodič kroz naučnu divljinu” (deset pitanja na koja nauka ne može da odgovori), koju je objavio Grafički atelje „Dereta”, kao i trilogija Fredrika d’ Anternija: „Nestali dečak”, „Nevidljiva šuma” i „Princ muzike”.
Novosadski „Stilos” je mladim čitaocima ponudio priručnik „Svet Harija Potera” za bolje razumevanje sedam do sada izašlih nastavaka spisateljice DŽ. K. Rouling, kao i roman Rika Riordona „Kradljivac munje”, koji je svetski bestseler.
Izdavačka kuća „Draganić” nudi, takođe, veliki broj naslova za najmlađe. Pomenimo samo „Srpske narodne bajke” i „Srpske narodne basne” (priredio Nikola Strajnić, ilustracije Lidija Taranović) i novi nastavak knjige Meg Kebot „Priprema za princezu”.
Komentari (0)