Zbog posledica prevremenog rođenja, u svetu godišnje umre oko milion beba. To se najčešće dešava u zemljama u razvoju. Ova crna statistika je još strašnija kada se u obzir uzme činjenica da je ove godine prvi put prevremeno rođenje postalo načešći uzrok smrti novorođenčadi i prevazišlo upalu pluća i ostale zarazne bolesti.
Još je strašnije to što, prema najbnovijim studijama objavljenim u časopisu Lancet, dokazuje da bi dve trećine ovih smrti moglo da bude sprečeno bez specijalnih jedinica intenzivne nege, kojih u nerazvijenim državama nema, ili su vrlo retke.
Prevremeno rođene bebe provode mesece u jedinicama intenzivne nege
Tehnika “kengura”, gde su bebe naslonjene na kožu svoje majke je jedan od najpopularnijih i najpristupačnijih prirodnih načina brige za nedonoščad.
Rođenje pre termina, kada pluća, mozak i ostali organi nisu dovoljno razvijeni da bi funkcionisali samostalno, čine ove bebe ranjivim. U proseku, prevremeno rođene bebe provode tri meseca na intenzivnoj nezi, što je traumatično i za njih i za roditelje.
Kao glavni faktori rizika za prevremeni porođaj se navode pušenje u trudnoći, gojaznost i godine majke.
U čast ovog dana, poznate građevine širom sveta, kao što je Empajer stejt bilding, Branderburška kapija i most preko Bosfgora će biti osvetljene ljubičastim svetlima.
Priča jedne mame: Bilo je strašno, ali se sada lepo završilo
Margita Petronijević iz Bačke Topole, majka prevremeno rođene devojčice priča za “Bebac” da je njena trudnoća bila kao i kod većine žena uredna i bez većih problema. Međutim, sagovornica je tokom trudnoće imala visoki pritisak, pa je morala da pije metildopu.
– Nisam oticala, a nisam imala preklampsiju niti eklampsiju. Odlično sam podnosila todnosila trudnoću. Na pregledu u 25. i 26. nedelji sam da se otvaram, pa su mi lekari rekli da imam preteći pobačaj. Pila sam Gynipral na četiri sata i mirovala, da bi u 34. nedelji na redovnom pregledu doktorka utvdila da je otvorena ” dva prsta”. Otišla sam u bolnicu i tamo sam morala da održavam trudnoću – priseća se Margita.
Nakon tri dana ležanja u porodilištu pukao joj je vodenjak, a tog momenta je bila tek drugi dan u 35. nedelji. Tog momenta kada joj je pukao vodenjak, znala je da će morati da je porode i svašta joj se motalo kroz glavu.
Sam momenat da joj je pukao vodenjak i da se mora poroditi, svašta joj je prolazilo kroz glavu. Nakon prijema u porođajnu salu, porodila se za dva i po sata, a kako kaže beba je odmah zaplakala, ali su morali da je aspiriraju.
– Bebu su odmah stavili u inkubator na kiseonik. Imala je dve kile i šesto grama i žuticu je dobila. Nije bilo preterano strašno, ali sam se ipak plašila za svoje dete – kaže sagovornica.
Bebica je imala problem sa kukovima, tortikolis, a malo je i motorički kasnila. Oko godinu dana joj je trebalo da stigne vršnjake u razvoju. Ali upornost roditelja je pobedila – buđenje, štipkanje,vežbanje… Danas njena ćerkica ima šest godina, ide na balet i aikido, voli da putuje i mudruje.
Komentari (0)