Kada temperature pređu prosek i postanu nepodnošljive većina ljudi traži spas u bazenima, jezerima, morima. Na žalost, mnogi se u ovom periodu suoče sa bolnom upalom uva koja često ume da pokvari letovanje i u najtežim slučajevima dovede do toga da se uživanje na plaži zameni hitnim dolaskom kući.
Prema rečima dr Dušana Pavlovića, otorinolaringolog iz Centra za sluh i ravnotežu, postoje dve vrste upale uva – upala srednjeg uva, karakteristična za dečiji uzrast, i upala spoljašnjeg uva, odnosno ušnog kanala i obe su podjednako bolne. Upala spoljašnjeg uva , javlja se gotovo isključivo kod odraslih i naziva se još i plivačko uvo jer je uglavnom posledica plivanja u bazenima, jezerima, moru i tako dalje.
Kako dolazi do upale
– U spoljašnjoj sredini se nalaze bakterije i to je normalno, a naš organizam ima mehanizme da se zaštiti od njihovog prodora. Naša koža je masna i predstavlja dobru izolaciju od spoljašnje sredine. Međutim, s obzirom na to da je uvo mala i zavučena šupljina, ona lako može da postane stanište gljivica i bakterija. Zbog toga, naše uvo ima još jednu zaštitu – koža ušnog kanala na ulazu poseduje ceruminozne žlezde koje proizvode takozvanu ušnu mast, a ona nikako ne pogoduje bakterijama i gljivicama. Osim toga, prilikom plivanja ili bilo kakvog drugog kontakta sa vodom, voda samo sklizne bez opasnosti da će se zadržati u uvu – objašnjava dr Pavlović.
Kako onda nastaje problem pored tolikih zaštita? Naš sagovornik kaže da je problem u tome što mnogi koriste štapiće sa vaticom da bi čistili uši. Na taj način uklanjaju prirodnu zaštitu ušnog kanala, koža se vremenom isušuje, postaje ispucala i veoma podložna infekcijama.
– Tako da ukoliko voda uđe u uvo, ona se tu zadržava, koža razmekša, a bakterije lako prodiru i nesmetano se razmnožavaju. Takođe, prilikom korišćenja štapića može se desiti da se jedan deo ušne masti nagura dublje u kanal. Uvo, koje se inače samo čisti, tada nije u mogućnosti da se oslobodi nagomilane ušne masti i ona na kraju stvori čep. Nakon pranja kose ili plivanja on obično nabubri i pacijent se žali da odjednom ne čuje ništa – kaže dr Pavlović.
Upala spoljašnjeg uva je veoma bolna, čak i na najmanji dodir, uvo je obično otečeno, a počinje i da vlaži. Zbog otoka i sekreta u uvu i sluh može biti oslabljen.
Bebe i deca
Deca su podložna čestim upalama srednjeg uva, jer je kod njih Eustahijeva truba drugačijeg anatomskog oblika nego kod odraslih i obično nedovoljno razvijena. Osim toga, uzročnik čestih upala uha može da bude i uvećan treći krajnik. Upala uva je veoma bolna, dete je obično malaksalo, ima povišenu telesnu temperaturu i sekreciju iz nosa.
Ovaj problem danas, kada postoji širok dijapazon antibiotika, nije opasno oboljenje, naravno, ukoliko se otkrije na vreme i pravilno leči. U suprotnom upala uva može da se završi sa ozbiljnim posledicama. Gnoj iz srednjeg uva lako može da pređe na moždane ovojnice ili da toksičnim dejstvom oštetiti sam ušni živac. Bubna opna može da perforira, a česte upale uva mogu da dovedu do ozbiljnih promena u bubnoj opni i srednjem uvu, tako da dete ostane sa trajno oštećenim sluhom.
I bebe mogu pate od upale uva. U najranijem uzrastu najčešće su akutne upale srednjeg uva. Majka će to najbolje da prepozna po tome što je beba uznemirena, ima povišenu temperaturu, iznenada brizne u plač, drži se ili vuče za uvo, prekida sisanje plakanjem, curi joj nos, a mogu da se pojave proliv i povraćanje, kao nespecifični vegetativni simptomi.
Faktori rizika za nastanak akutne upale srednjeg uva su boravak u vrtiću, odnosno kolektivno čuvanje dece, kratak period sisanja, odnosno hranjenje na flašicu, ali i roditelji koji puše.
Lečenje
Kod dece, upala srednjeg uva se leči antibioticima, kapima za nos i obično sekretoliticima, ali je najbitnije dete na vreme odvesti kod lekara.
Kod odraslih, upala uva se leči antibiotskim kapima ili mastima, a kod gljivične infekcije i antimikoticima. Kod težih slučajeva, koji se obično viđaju kod dijabetičara ili bolesnika sa nedostatkom imuniteta, potrebna je, osim lokalne, i sistemska terapija antibioticima.
Bol u uvu često može da bude i posledica oboljenja viličnog zgloba koji se nalazi na prednjem zidu ušnog kanala. Na koži ušnog kanala može da se pojavi i manja bubuljica koja takođe veoma boli.
– Da li je u pitanju upala spoljašnjeg ili srednjeg uva ili nešto treće reći će lekar tek nakon pregleda. Samolečenje i odlaganje posete lekaru obično dovode do komplikacija. I upalu srednjeg i upalu spoljašnjeg uva karakteriše jak bol, tako da je bez pregleda teško postaviti tačnu dijagnozu, a leče je potpuno drugačije, dakle ne postoji univerzalna terapija – naglašava dr Pavlović.
Protiv narodne medicine
Pogrešno je, kako ističe otorinoralingolog dr Dušan Pavlović, stavljanje kapi biljke čuvarkuće, belog luka, zagrejanog ulja ili bilo kakvih drugih takozvanih narodnih lekova jer to može samo dodatno da iskomplikuje oboljenje i pacijenta kasno da dovede do lekara.
Komentari (0)