Dnevne potrebe za vodom su veće kod malog deteta nego kod odrasle osobe. Potrebe za vodom se povećavaju pri fizičkoj aktivnosti, sniženoj vlažnosti vazduha, povišenoj vazdušnoj temperaturi, povišenoj telesnoj temperaturi, povraćanju i dijareji.
Zato kad god imamo temperaturu, za svaki stepen povišene telesne temperature, potrebe za vodom se povećavaju za oko 12 odsto. Postojanje velikog procenta vode u celom organizmu čini dete izuzetno osetljivim, bez obzira na to da li se radi o dehidrataciji, kada je smanjena količina vode u organizmu ili kada je voda povećana.
Šta piti?
Savršena dnevna količina vode za odraslu osobu je oko dva litra. Možete da popijete jedan litar vode, voćnog čaja, razređenog voćnog soka, a drugi litar obezbedite kroz četiri porcije voća i četiri porcije povrća. Alkohol, crni čaj i kafa uzrokuju gubitak vode iz organizma, pa se preporučuje ograničen unos ovih napitaka.
Kako gubimo vodu?
Zdrava osoba najveći deo vode gubi preko bubrega – 50 odsto, preko kože 30 odsto, preko pluća 15 odsto i stolicom pet odsto. Gubici se uvek nadoknađuju odgovarajućim unošenjem vode, pa je ukupna ravnoteža uglavnom zadovoljena. Pravilo je da se voda pije između obroka, pre treninga i manje količine tokom fizičkog rada. Za konzumiranje se preporučuje i mineralna voda koja sadrži minerale kao što su: natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fluor, cink, jod i gazirana voda koja sadrži ugljen-dioksid. Mineralne i gazirane vode treba pažljivo uzimati. U neograničenim količinama možete da uzimate vodu, koja u jednom litru ima manje od 500 miligrama suvog ostatka, a gazirane vode manje od 1.000 miligrama po litru ugljen-dioksida.
Omiljena srednjoškolska pića
Jedna anketa sprovedena po beogradskim srednjim školama je dovela do očekivanog zaključka da đaci često piju gazirane sokove. Rezultati su pokazali da đaci uzimaju dovoljnu količinu vode i zadovoljavaju one dnevne potrebe koje i naučnici preporučuju. Brojevi su pokazali da devojke najviše piju vodu, mnogo manje njih uzima voćni sok, a najmanji broj gazirano.
Dečaci takođe najviše uzimaju vodu, a voćne sokove i gazirane napitke uzimaju podjednako.
Dakle, kada su u pitanju gaizirana pića, momci su skloniji da ih izaberu. Jako mali broj anketiranih srednjoškolaca uopšte ne uzima gazirano, a svakodnevno ih uzima 25 odsto devojaka i čak 54 odsto mladića.
Opasna gazirana pića
Gazirana pića, slatkiši, žvake bez šećera i energetska pića sadrže veštačke zaslađivače. Jedan od najpoznatijih je aspartam. Ako se svakodnevno koristi, izaziva aspartamsku bolest, koja izaziva bol u mišićima, vrtoglavicu, glavobolju, bolove u zglobovima, depresiju, gubitak pamćenja, nerazgovetan govor i poremećaj nivoa šećera u krvi. U svetu je uočen porast dijabetesa tipa dva kod dece. Smatra se da je razlog uzimanje brze hrane, kao i sve češće konzumiranje slatkih gaziranih sokova koji menjaju PH vrednost u krvi.
Savet
Važno je da znate da voda treba da se uzima napamet. To znači da treba po malo da uzimate vodu čak i kad niste žedni, možda na svakih petnaestak minuta, pola sata, jer kada osetite žeđ, tada ste pomalo dehidrirali i to svakako utiče loše na vaš organizam. Stručnjaci preporučuju prirodne oligomineralne i prirodno gazirane vode.
Komentari (0)