Da li sve što smatramo zdravim, to zaista i jeste?

Danas zdrava ishrana po „difoltu” podrazumeva ili totalno izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz upotrebe ili njihovu alternativu u vidu „low fat” proizvoda. Ako možete da birate uvek izaberite standardni proizvod umesto njegove manje masne opcije. Mnoge studije poslednjih godina su dokazale da su standardni mlečni proizvodi zdraviji, sadrže manje skrivenih šećera i u značajno manjem procentu utiču na stvaranje mnogobrojnim problema kardiovaskularnog sistema, ali i metaboličkog sindroma. Kada odaberete mlečni proizvod neka on bude bude bez dodataka u vidu voća, semenki, žitarica. Voćni jogurti ili moderni mlečni obroci sadrže podjednako šećera koliko i parče čokolade.

Sve češće zbog netolerancije na mlečne sastojke ili zbog učestalih priča o podignutoj granici za Aflatoksin u mleku, mnogi ga u potpunosti izbacuju iz ishrane i koriste njegove, sada već popularne, alternative. Sojino, bademovo, kokosovo, pirinčano mleko samo su neka u danas velikoj ponudi zamena.  Najbolje je da ih napravite kod kuće sami, jer samo tada možete biti sigurni da konzumirate zdravu alternativu. Većina ovih kupljenih mleka sadrži ozbiljne količine šećera i konzervanasa. Sojino mleko treba izbegavati, naročito kod dece, zbog fitoestrogena koji se kompetitivno vezuje za estrogenske receptore. Pirinač sam po sebi ima visok glikemijski indeks, pa u vidu gotovog mleka se ne preporučuje dijabetičarima i onima sa insulinskom rezistencijom.

Svaki zdrav doručak uglavnom počinje porcijom muslija. Ukoliko ste ljubitelj gotovih kaša, muslija za poneti, pa čak i spremljenih kombinacija žitarica sa dodacima suvog voća, za doručak ste u samo nekoliko zalogaja uneli šećera koliko ima u dobrom parčetu torte. Integralne pločice, štapići i štangle sa žitaricama, mnogima koji imaju dijetiraju ili su na takzvanoj zdravoj ishrani, predstavljaju idealnu užinu, ali su zapravo daleko od toga. Sve vrste zdravih hlebova i peciva, takođe sadrže aditive, veštačke boje, šećere, a poneki i kvasac. Idealna zdrava upotreba žitarica je u „home made” varijanti. Pomešajte žitarice, prelijte ih vrućom vodom, dodajte malo semenki i naseckanu bananu, a preko pospite cimet. Napravite svoj beskvasni hleb sa pomešanim ražanim, heljdinim, ječmenim brašnom i dodajte mu kiselu vodu.

U današnje doba brzog života, smrznuta ili polugotova jela su najbrži način da dođete do omiljene kuvane hrane u vašoj kući. Supe iz kese, gotovi sosovi, namazi, pa čak i one divne poluspremnjene punjene paprike ili pasulj, da bi opstali toliko vremena do vaše trpeze, obogaćeni su mnogobrojnim nezdravim dodacima i šećerima. Ako se odlučite da u restoranu pojedete salatu, ne zaboravite da su dresinzi zapravo oni koji će svu „zdravost” salate anulirati. Čak i senf koji je važio uvek za najzdraviji iz trojke majonez, kečap, senf je zapravo samo za nijansu manje bogat šećerima od majoneza i kečapa.

Mnogi kada u kafu ili svoj omiljeni kolač stave žuti šećer, imaju osećaj da nisu baš ništa zgrešili. Ovaj šećer sadrži minimalno manje kalorija od svog belog rođaka, a da bismo zaista osetili blagodeti melase, koja mu daje tamnu boju, količine koje su neophodne uneti su značajno veće od kašičice ili dve. Danas je upitna i autentičnost mrkog ili žutog šečera, jer onaj koji je dominantno prisutan na našem tržištu zapravo predstavlja samo obojenu varijantu belog šećera. Ako ne možete bez zaslađenog napitka, najpre birajte steviju, dok ostale zaslađivače ne bi trebalo ni da razmatrate.

Danas je veliki izazov naći prirodno, malo do skoro uopšte neprskano voće, koje u sebi sadrži sve one nutritivne vrednosti koje od voća i očekujemo. Kada birate voće, najbolje je uzeti ono koje je oku manje privlačno. Veliko, bez ijedne ogrebotine, skoro pa plastično voće, najčešće je proizvod obilnog prskanja ili modifikacije. Ovo veštačko voće ima više štete nego koristi. Iako u načelu izuzetno zdravo, treba biti oprezan sa količinom koju unosimo na dnevnom nivou. Iako voćni šečer predstavlja zdraviju šećernu opciju, ne treba preterivati sa njim jer u velikim dozama može da stvori insulinsku rezistenciju i druge ozbiljnije poremećaje glikoregulacije. Sušeno voće treba minimalno konzumirati, jer je ono skoro u potpunosti izgubilo svoju nutritivnu vrednost, a sadrži značajnu količinu šećera.

Ovaj skupi trend vrlo često ne opravdava svoju osnovnu namenu, nego sve više predstavlja stil života, koji i roditelji prebacuju na svoju decu od malih nogu. Pre nego što upadnete u zamku, važno je da znate da sve ono što je prirodno zdravo nema potrebe da nosi na sebi naznačenu etiketu. Vodite računa da u ishrani vaše porodice moraju da postoje raznovrsne namirnice koje, kada unosimo u ograničenim količinama sa dobro izbalansiranim odnosom ugljenih hidrata, masti i proteina, bez veštačkih rafinisanih šećera, aditiva i konzervanasa, čine najzdraviju hranu.