Da li su porođajne traume nasledne?

Retke žene zaista mogu da uživaju u čudu rađanja, jer je za većinu porođaj bolno i traumatično iskustvo. Nova knjiga “Kontinuum predaka” ispituje da li moguće da se majčina trauma tokom porođaja prenese na nove generacije.

Sara Bren iskusila je napad panike prilikom rođenja prve ćerke, u trenutku kada je bila četiri santimetra otvorena. To je dovelo do toga da je njeno telo stopiralo prirodni porođaj, a lekari su bili primorani da izvedu hitan carski rez. Potpuno identična situacija, desila se i devet godina posle, kada je Sara rađala svoju drugu ćerku. Ovo ju je navelo da ispita žensku liniju na porodičnom stablu, a ono što je otkrila, šokiralo ju je.  

Dok je  Sarina prabaka rađala Sarinu baku, njenog sinčića je zahvatio požar i on je uleteo u majčinu sobu tokom porođaja. Nekoliko dana kasnije dečak je i umro, a njegova majka, nikad nije prebolela ovaj događaj.   

– Tokom porođaja, imala sam osećaj da je rađanje jednako smrti i da ako prepustim svoje telo i dopustim da se to desi, desiće se nešto strašno. Kao da sam još osećala užas onoga što se desilo mojoj prabaki dok je rađala baku – svedoči Sara.

  

Holistički terapeut i ko- autor knjige „Kontinuum predaka, ” Natalija O Saliven, tvrdi da je i sama imala slično iskustvo. Četiri generacije žena u Natalijinoj porodici, rođene su kada je majka imala 28. godina, na teškom porođaju koji je trajao dva dana. Kada se nakon porođaja požalila majci na postporođajnu depresiju, Natalija je bila zaprepašćena što je od svoje majke čula da su i ona i njena majka prošle kroz iste simptome. 

– Kada se moja majka rađala, moja baka je bila sama u stranoj zemlji. To se dogodilo i mojoj majci kada je mene rodila, pa je bila tužna, uplašena i usamljena. Kao rezultat ja sam se isto osećala, ali bez nekog očiglednog razloga. Kao da je moja majka, na neki način emocije koje je osećala dok me je rađala prenela na mene – kaže  Natalija.