Mnogi mališani u četvrtoj godini se prvi put bude noću zbog noćnih mora. Strašni snovi, kako statistika kaže, uglavnom muče decu od četvrte do šeste godine. Tom prilikom dete se iz noćne more najčešće budi uz krik, mokro od znoja i ubrzano diše.
Snažni dokazi ukazuju na to da se sklonost ka noćnim morama prenosi genetski. Iako postoji niz okidača, najčešće ih podstiče emotivni stres nakupljen prethodnog dana i visoka temperatura. Neispavanost je takođe bitan faktor.
Mora se obično javlja u prvoj trećini noći dok je dete premoreno, ili ako je u prethodnih nekoliko dana poremećen raspored spavanja. Tokom ovih epizoda, koje mogu da potraju od par minuta do čak 40 minuta, dete ne sanja i obično nema sećanje na strah koji je pokazalo u snu. Ako nešto od sećanja i ostane, reč je o nejasnom osećanju proganjanja ili zarobljeništva.
Kod noćnih mora dete vrišti, preznojava se i ima osećaj potpunog straha. Ponekad je skoro nemoguće probuditi i utešiti dete. Ponekad mogu da se sete noćnih mora, makar nekih njenih delova, ali se u većini slučajeva ničega ne sećaju.
Dobra vest je da noćne more obično nestanu do puberteta, iako je moguće da ih imaju i odrasle osobe. A ako se noćne more često javljaju, obavezno se javite lekaru.
Standardni medicinski tretman kod dece nije potreban. Lekar će možda savetovati roditelje da paze na raspored spavanja svog deteta i omoguće mu više odmora, i eliminišu stres iz njegovog života.
Uz to roditelji mogu da zabeleže vreme kad se noćna mora najčešće javlja i probuditi dete nekih 15 minuta pre kriznog momenta. Nakon četiri-pet minuta dete može opet da zaspi. Nedelju dana kasnije stanje se obično popravlja i dete više ne treba buditi.
Kod ozbiljnijih slučajeva lekar može da prepiše antidepresiv i preporuči psihoterapiju.
Lekari upozoravaju da nikad ne vičete ili ne tresete dete koje proživljava noćnu moru – ovo će ga samo dodatno zbuniti i uznemiriti. Tešenje uz zagrljaj i nežno sputavanje može da pomogne.
Komentari (0)