Uzimanje antibiotika širokog spektra, šećerna bolest, hormonski poremećaji, ishrana bogata šećerima, ali i trudnoća, mogu da dovedu do razmnožavanja gljiva (najčešće iz roda Kandida) u crevima ili reproduktivnim organima, što dovodi do poremećaja varenja, dijareje, ili genitalne infekcije, odnosno kandidoze.
Tegobe koje ova gljiva može da izazove u crevima i genitalnoj regiji, takođe, može da izazove i u usnoj duplji, ali i u ušnom kanalu. Tačnije, svuda gde su ove gljive u manjem broju normalno nastanjene. Da bi se razmnožile i tako dovele do infekcije, gljivama je potrebna podloga – topla i vlažna sredina, kao što su koža i sluzokoža, ali i okidači: smanjenje imuniteta, bolesti ili uzimanje određenih lekova.
Doktor Dragana Ivanović, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom i načelnik Centra za mikrobiologiju u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da se dijagnoza kandidoze potvrđuje nakon uzimanja adekvatnih uzoraka i njihovim pregledom u mikrobiološkoj laboratoriji, ali da infekcija pokazuje niz specifičnih simptoma, koji nekada podsećaju na bakterijsku infekciju:
– Umnožavanje gljiva roda Kandida dovodi mehaničkim i različitim imunološkim mehanizmima do pojave simptoma, kao što su bele naslage na jeziku i sluzokoži usta, nekad sa stvaranjem ranica, promena čula ukusa, uz otežano gutanje i crvenilo, svrab i ranice na uglovima usana („žvale”), suvi nadražajni kašalj bez iskašljavanja, ili sa oskudnim beličastim ispljuvkom, pojačana peristaltika creva (osećaj pretakanja) i dijareja, perianalni svrab, svrab, retko bol u spoljašnjem ušnom kanalu.
Ako je infekcija zahvatila genitalnu regiju pojaviće se beličasti vaginalni sekret koji ima izgled i miris sira, praćen svrabom i crvenilom, zatim vlaženje i svrab, eventualno bele naslage u pregibima kože, ili na glansu penisa. Kod odojčadi može da se javi osip glutealne ili ingvinalne regije.
– Kada se laboratorijski potvrdi, infekcija se leči sredstvima koja deluju lokalno, direktno na inficirano područje. U najvećem broju slučajeva nije potrebno koristiti antimikotike koji se resorbuju u krv. Razvoj rezistencije na antimikotike kod gljiva je, za razliku od bakterija, redak. To se uglavnom dešava kod imunokompromitovanih osoba. Samim tim, ispitivanje osetljivosti gljiva na antimikotike se po pravilu izvodi samo u slučaju invazivnih infekcija – objašnjava dr Ivanović.
U slučaju dijareje praćene umnožavanjem gljiva u crevima, preporučljivo je smanjiti unos hrane bogate jednostavnim, rafiniranim šećerima, ali i meda, voća i voćnih sokova. Dodatno se normalna flora digestivnog trakta može obnoviti pomoću probiotskih bakterijskih kultura koje se mogu naći u nekim vrstama jogurta, a u većoj koncentraciji u probiotičkim preparatima.
Doktorka Ivanović naglašava da retko može da dođe do prenošenja infekcije na drugu osobu, i tada je potrebno da kod inficirane osobe postoji oštećenje ili smanjena otpornost kože ili sluzokože.
ŠTA IZAZIVA INFEKCIJE?
1. Do razvoja kandidoze usne duplje i grla može da dovede korišćenje kortikosteroidnih lekova, šećerna bolest, zatim česta upotreba antibakterijskih sredstava za ispiranje usta i prisustvo proteza i veštačkih materijala u usnoj duplji.
2. Gljivične infekcije spoljašnjeg ušnog kanala nastaju najčešće usled oštećenja zaštitnog sloja kože (štapićima za uši, zatim antibioticima, kortikosteroidima).
3. Poremećaj crevne flore i porasta broja gljiva u njima, može da izazove uzimanje antibiotika, hormonski poremećaji i ishrana bogata šećerima.
4. Faktori koji mogu dovesti do razvoja genitalne kandidoze su takođe uzimanje antibiotika širokog spektra, kortikosteroidnih lekova, dijabetes i trudnoća.
KO JE SKLON
Doktorka Dragana Ivanović napominje da se sklonost ka gljivičnim infekcijama, ako ne postoje poznati faktori rizika, može pripisati genetski determinisanim stanjem imunološkog sistema: – To je recimo slučaj kod hronične mukokutane kandidoze, oboljenja koje se nasleđuje samostalno ili u okviru drugih stanja, npr. autoimune poliendokrinopatije.
Komentari (0)