Pred naglu promenu vremena stiče se utisak da smo masovno postali meteoropate. Svi se žale da ih bole zglobovi, „krckaju” kolena, žigaju stare rane…
Još češće se žale na pospanost, nevoljnost, vrtoglavicu ili glavobolju. Da li su to stvarni ili umišljeni simptomi? Nauka kaže – stvarni. Najnovija istraživanja čak pokazuju da svaki treći čovek ima „senzor” koji bez greške javlja promenu vremena.
Samo od „finoće” tog senzora zavisi da li čovek promene vremena oseća 12, 24 ili čak 48 časova, pre nego što se dogode.
Meteoropate, zapravo, izraženo osećaju ciklonsku aktivnost, tačnije pad vazdušnog pritiska.
Najveći uticaj ima jonizacija, „prevlast” pozitivnih ili negativnih molekula jona u vazduhu. Pred svaku promenu vremena broj pozitivno naelektrisanih jona raste, a njihovim udisanjem u telu se povećava nivo hormona serotonina.
To dovodi do sužavanja krvnih sudova, a samim tim i do „skakanja” krvnog pritiska dan pre oluje.
Povećani nivo serotonina sužava bronhije, zato su tada i češći astmatični napadi, pojačane alergijske reakcije, dolazi do kontrakcije glatkih mišića, pa je u ovakvim danima povećan broj spontanih pobačaja.
Serotonin je i neurotransmiter, utiče na promenu raspoloženja i ponašanja, pogoršava stanje psihijatrijskih bolesnika, naročito šizofreničara, koji već imaju poremećen nivo ovog hormona. I migrene su zapravo meteoropatske smetnje, a mogu se izbeći uzimanjem odgovarajućeg leka čim se osete prvi bolovi.
– Dugo je smatrano da je meteropatija samo subjektivni osećaj, pa se čak prebacivalo pacijentima da su njihove smetnje u sferi umišljenog – kaže profesor dr Siniša U. Pavlović, kardiolog Kliničkog centra Srbije. – Danas se procenjuje da čak polovina stanovništva u Evropi ima simptome meteoropatije. Manifestuju se bolovima u kostima i zglobovima, javljaju se obično umerene ili „tinjajuće” glavobolje, malaksalost, sklonost depresiji, povišen pritisak i ubrzan srčani rad, pogoršanje astme i plućnih oboljenja.
Kod osoba koje inače imaju nizak pritisak, on dodatno pada, a kod onih sa hipertenzijom još raste. Realno, pacijenti najteže podnose variranje pritiska. Ono nije uvek posledica promene atmosferskih prilika. 
Ponekad i sami pacijenti loše reaguju na smetnje, nekontrolisano uzimaju lekove, što dovodi do naglog obaranja do tada povišenog pritiska. Ipak, osobe koje inače imaju više faktora rizika, a posebno stariji ljudi, teže podnose veće promene pritiska.
Ponekad i sami pacijenti loše reaguju na smetnje, nekontrolisano uzimaju lekove, što dovodi do naglog obaranja do tada povišenog pritiska. Ipak, osobe koje inače imaju više faktora rizika, a posebno stariji ljudi, teže podnose veće promene pritiska.– Na promene atmosferskih prilika najburnije reaguju osobe koje već imaju neko hronično oboljenje – napominje dr Pavlović. – Ove reakcije se do izvesne mere pojačavaju kod žena u menopauzi. Ukoliko su smetnje jače izražene posebno ukoliko se javi stezanje u grudima kao simptom, naročito ako to stezanje izaziva nagli izlazak na hladno, treba potražiti savet lekara. Jer, ispod simptoma koji se pripisuju meteoropatiji, može da bude zamaskiran ozbiljan poremećaj.
Meteoropatema se često postavlja dijagnoza neuropatije i propisuju im se lekovi za smirenje. Ovi medikamenti donekle mogu i da pomognu. Opuštaju male mišićne ćelije u zidovima krvnih sudova i pritisak se vraća na normalu. Međutim, kao nuspojava mogu da se uspore refleksi, javljaju se umor i pospanost, što je naročito opasno za vozače.
– Neka neurološka stanja i bolesti, kao što su glavobolje, vrtoglavice, prolazne slabosti jedne strane tela, nesigurnost i nestabilnost pri hodu, u direktnoj su vezi se vremenom – objašnjava profesor dr Miroslav Kovačević, neuropsihijatar, načelnik Polikliničko-dijagnostičke neurološke službe Kliničkog centra Srbije. – Sa promenom barometarskog pritiska, pogotovo sa padom, dolazi do pada srednjeg arterijskog pritiska koji gura krv u najudaljenije i najdublje delove mozga. I zato su, kada padne barometarski pritisak, ljudi mamurni, mutno im je u glavi, nesigurni su, boli ih glava, pogotovo u potiljačnom delu, osećaju vrtoglavice naročito pri promeni položaja tela.
Odgovor organizma uslovljen je funkcijom autonomnog (vegetativnog) sistema koji je autohton, bez uticaja svesti, odnosno kore velikog mozga. Temperatura, barometarski pritisak, vetar, kiša, sneg direktno utiču na vegetativni nervni sistem, a posebno je ugrožen onaj koji se nalazi na prelazu između vratne i grudne kičme s obe strane.
– Iz vegetativnog sistema ide komanda za širenje krvnih sudova, rad pluća, srca, creva, telesnu temperaturu i za funkciju koordinacije – ističe dr Kovačević. – Degenerativne promene na vratnom delu kučme (spondiloza, diskopatija) koje su veoma česte, i koje su odraz godina, uslovljavaju da taj sistem ima niži prag osetljivosti. Usled toga on počinje da funkcioniše potpuno drugačije nego što je uobičajeno i reaguje i na malu promenu uslova sredine. Nagle promene temperature, recimo 20 stepeni manje ili više u roku od 24 do 48 časova, predstavljaju šok, pogotovo za vegetativni nervni sistem, jer čovek se preko tog sistema brani.
I među reumatskim bolesnicima ima dosta meteoropata, jer uglavnom imaju degenerativna oboljenja (artroze perifernih zglobova i spondiloartroze kičmenog stuba). Najčešće reumatične meteoropatske reakcije su bolovi u kostima i zglobovima uz pojačan zamor i malaksalost. Smatra se da su posledica naglih promena atmosferskog pritiska, spoljne temperature i vlažnosti. To dovodi do nadražaja receptora za bol u tetivama i zglobnim ovojnicama.
Komentari (0)