Kada govorimo o roditeljstvu tu se uglavnom pominju sve aktivnosti koje možete raditi sa decom, šta bi sve trebalo da ih naučite i na koji način, koje su to vaspitne mere koje bi trebalo primenjivati i slično.
Foto: Unsplash
Ipak, retko se govori o lenjom roditeljstvu. Da, to postoji i sve češće se preporučuje. Da li znate šta ono predstavlja?
Neaktivno ili lenjo roditeljstvo – usluga deci?
Iako zvuči neodgovorno, ovde nije reč o zapostavljanju dece, već određenom principu roditeljstva gde je fokus na osamostaljivanju deteta, nasuprot navikavanju deteta da se uvek i za sve oslanja na roditelje.
Princip kojim se vode “lenji” roditelji je sledeći – bolje da pustim dete da se koji minut pomuči oko nečega ili da mu dam koji trenutak više nasamo da sam pronađe željenu kockicu, bojicu, igračku – nego da odmah skačem u pomoć. Na ovaj način, malo po malo, shvatiće da mnogo toga mogu sami, više nego što im se čini, razvijaće svoju hrabrost i odvažnost, ali i kreativnost, snalažljivost i razmišljanje.
Pročitajte i: Uloga igračaka u zabavi deteta: Kako da pomognete detetu da se zaista igra
Upravo se zato neaktivno roditeljstvo smatra odličnom uslugom deci, iako nije primenljivo baš u svakoj slituaciji. Na ovaj način roditelji će takođe malo po malo učiti da puštaju svoju decu da odrastu, okrećući se nekim važnijim stvarima koje deca ne mogu bez njih da urade. Uostalom, predah od nekoliko minuta roditeljima male dece povremeno mogu značiti mnogo više nego što će detetu u tom trenutku značiti roditeljska apsolutna pažnja dok se igraju na bezbednom. Ne kaže se džaba da je uz srećne roditelje i dete srećnije.
Foto: Unsplash
Kako lenjo roditeljstvo izgleda u praksi?
1. Ne skačite odmah na prvi poziv – jer je to dobro za njih. Ne treba ih učiti da ste im stalno na raspolaganju, već da treba da nauče šta mogu sami, a za šta ste im neophodni vi. To ne znači da treba da nestanete iz vidokruga deci niti išta slično, samo – nemojte skakati na prvi zvuk nekog negodovanja ili na prvo dokono “maaaaamaaaaa“.
2. Posvetite sebi vreme – uzmite da čitate dugo odlaganu knjigu, pustite da vam misli odlutaju, a kada vas deca vide skoncentrisane na nešto drugo – moraće da nauče da je to normalno i da moraju da se prilagode nekad i oni aktivnostima koje vi imate. Uostalom, naučiće šta znači poštovanje i dobiće primer koji će i sami vremenom slediti, jer tako deca najbolje i uče.
Foto: Unsplash
3. Smanjite broj tema za raspravu – jedna od najčešćih rasprava i najtežih roditeljskih muka jeste ishrana dece. Lenji roditelji to rešavaju na najbolji mogući način – izbegavanjem brze hrane i grickalica u kući izbegava se i potencijalna rasprava na tu temu, predavanja i učenja šta je zdravo, a šta nije zdravo da se jede. Zar to nije sjajna ideja? Osim toga, bez grickalica smanjuje se i šansa da će se dete između obroka zasititi nečim, te da neće moći da jede spremljen obrok. Dve muve jednim udarcem!
4. Što manji broj igračaka u kući – stručnjaci su dokazali da je manji broj igračaka bolji za decu, jer se na taj način razvija njihova mašta. Osim toga, manje igračaka znači da moraju da sami osmisle čime i kako će se igrati – što je još jedan od principa kojima se vode lenji roditelji – da dete postane što samostalnije i nezavisnije od okoline i da samo uspeva da se zabavi, što će se kasnije preneti i na druge obaveze koje će sigurno lakše obavljati nego deca kojima je sve bilo unapred pripremljeno.
Foto: Unsplash
5. Negujte pravila i rutinu – oduvek je poznato da svakodnevna rutina i dobro isplanirane aktivnosti tokom dana štede vreme, što je roditeljima više nego potrebno. Lenji roditelji ovo dovode do savršenstva, tako što neguju pravila koja naprave sami za svoju porodicu i na taj način već unapred svi znaju šta je na “programu” tog dana, bez dodatnog dogovaranja, objašnjavanja ili nagovaranja da se nešto uradi. Spremanje sobe, uvek isto doba dana za dremku i odmor, priprema za kupanje/spavanje, rutina pred obrok i slično. Što manje rasprave – to više mira, manje potrošene energije i vremena. Zar to nije sjajno?
Komentari (0)