Bolovi u rukama i nogama kod dece nisu retkost, naročito u periodima intenzivnog rasta. Ako ne može da se nađe konkretan fiziološki uzrok bolova koji se javljaju povremeno, najčešće u nogama, posle pažljivog ispitivanja lekari ove tegobe nazivaju bolovi rasta.
To nije nikakva dijagnoza bolesti, već bezazleno stanje karakteristično za periode kada deca ubrzano rastu. Dete ima privremene bolne tegobe za koje nije nađen neki patološki ili anatomski uzrok.
– Deca imaju najmanje dva perioda ubrzanog rasta, od četvrte do sedme godine, i pred kraj puberteta – pojašnjava za „Novosti” dr Duško Spasovski, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”.
– Kod neke dece postoji i još jedan period između ova dva, ali to je individualno uslovljeno. U tim periodima koštani sistem zahvaljujući simultanom rastu više dugih kostiju dovodi do istezanja mekih tkiva. Zato se bolovi rasta pripisuju prebrzom rastu i rastezanju fascija, ligamenata i zglobnih kapsula, odnosno njihovoj nemogućnosti da prate nagli rast skeleta.
Doktor Spasovski naglašava da je u kliničkoj medicini fokus interesovanja dugo bio na mišićima i kostima, a danas se sve više pažnje obraća na mekana vezivna tkiva. To važi naročito za fascije – vrstu gustog kolagenskog vezivnog tkiva koja obavija sve naše organe poput trodimenzionalne mreže. Kada kosti naglo rastu, fascijama treba vremena da se istegnu, u suprotnom deluju poput previše zategnutih uzdi, zatežu i „koče” telo. Izraženo istezanje mekih tkiva praćeno je mikrotraumama, time i bolovima.
– Bolovi rasta su ponekad i posledica napora mišića da stabilizuju inače labave i nestabilne zglobove kod hipermobilnih osoba u momentu kada se tokom brzog rasta „raštimuje” koordinacija pokreta – kaže dr Spasovski.
– Dečje telo stalno uči pokrete i prilagođava ih sopstvenom rastu. Tokom perioda brzog rasta motorna kontrola u moždanim centrima najčešće ne uspeva dovoljno brzo da isprati promene. Deca su tada u periodu privremene diskoordinacije i obično tada primetimo da su neuobičajeno „trapava”.
Tokom tih perioda mišići stabilizatori, čija je primarna uloga da stabilizuju zglobove (takozvani lokalni mišići), „traže pomoć” od mobilizatora (globalnih mišića) zaduženih za pokret. Ako oni duže vreme obavljaju za njih neadekvatan zadatak, javlja se zamor mišića i to najpre onih koji su u blizini zglobova. Zato ponekad iza bolova rasta stoje tegobe izazvane zamorom mišića. Telo je prinuđeno da to radi kako bi rešilo trenutni problem diskoordinacije.
– Ipak, uvek pre nego što dođemo do zaključka da su to bolovi rasta, uradimo anamnezu, a po potrebi radimo i druge dijagnostičke metode, poput ultrazvuka, skenera pa i magnetne rezonance kako bi isključili sve druge moguće uzroke – objašnjava dr Spasovski.
– Smemo da kažemo da su to bolovi rasta samo ako traju koliko traje ubrzan rast i nekoliko meseci posle toga, jer je to otprilike period potreban da se vezivno tkivo prilagodi na brz rast i zaleči mikrotraume. Obično je to oko šest nedelja.
VEŽBANJE
Deca koja imaju bolove rasta mogu da se bave svim fizičkim aktivnostima, ako im one ne izazivaju pojačanje bolova. Kako navodi dr Duško Spasovski, veća je šteta od toga što dete neće biti fizički aktivno nego od eventualnih posledica kretanja. Poželjne su sve vrste kretanja, od igre, šetnje, pa sve do organizovane rekreacije.
Komentari (0)