Već nakon navršene godine dana bebac će početi da se osamostaljuje. Upravo je to period kada će početi da hoda ili barem da pokušava, možda da se konačno pusti i zakorači, a ako je već napravio prve korake – onda je ovo period kada će ti koraci biti sve spretniji.
Foto: Freepik
Osim toga, deca u tom periodu počinju da pokušavaju i druge stvari, sve ono što do tada nisu uspevali. Svakog dana stiču nove veštine i postaju sve sposobniji da mnogo toga urade sami. I to im je jedini cilj – da nešto urade sami. Tako će biti u narednim godinama – pripremite se na to!
Pročitajte i: Život iz ugla jednog jednoipogodišnjaka: Šta ih muči, šta umeju, šta žele
Ipak, to što žele nešto da urade sami – ne znači i da bi trebalo i da će uspeti, barem ne iz prvog pokušaja. Ovde na scenu stupa strpljenje – i roditelja i deteta. Neka deca su fizički spretnija u tom periodu, neka su spretnija u govoru i slično. U svakom slučaju, njima je i dalje potrebna pomoć roditelja – u svemu što rade.
Šta sve mogu deca u periodu od prve do treće godine?
Koliko god da deluju spretno i spremno na osamostaljivanje – deca u ovom periodu su daleko od toga. Međutim, upravo ova odlučnost može da roditeljima iskrivi pravu sliku situacije u kojoj je njihovo dete.
Foto: Freepik
U periodu između prve i treće godine deca nastavljaju da se razvijaju ubrzanim tempom. Tada uspevaju da hodaju, trče, a u jednom momentu nauče i da skaču, razvija im se moć zapažanja, mašta, povećava broj reči koji umeju da kažu. Nakon druge godine očekuju se prve dugačke i smislene rečenice, razgovor i prepričavanje događaja.
Pročitajte i: Čega se boje deca i kako sa njima pričati o tome
Deca u ovom uzrastu i dalje neće poslušati iz prvog puta, često će se praviti da “nisu čula” ili da ne razumeju šta se od njih traži. U nekim slučajevima – to će i biti tako jer u periodu do tri godine još uvek ne mogu da razaznaju sve što im se govori, pogotovo ako su se u toj situaciji našli prvi put. Iako možda i razumeju sve reči – jednostavno ne znaju šta sa njima da rade.
I dalje će pipati sve što ih okružuje – koliko god puta da im kažete da to ne rade. Radoznalost ih i dalje pokreće, kao i testiranje (tuđih, ali i svojih) granica. Teže ka slobodi i samostalnosti – ali su i dalje previše mali da bi to zaista i dobili.
Između prve i treće godine od deteta možete očekivati da:
prestane da nosi pelene
nauči da vam traži ono što mu je potrebno ili ono što želi
neće da posluša iz prvog puta
želi da se igra – ali pažnja postepeno traje duže
i dalje želi da povremeno bude beba
ne želi da ga smatrate malim/malom
Budite realni u očekivanjima
Svako dete je priča za sebe i svi se razlikuju – pogotovo u ovom periodu naglog razvoja i promena. Međutim, iako su nešto usvojili, ne znači da su to i savladali, pa se ne bi trebalo u potpunosti oslanjati na njihove veštine. Još uvek su oni spremni na sve – nepoznajući svoje granice.
Foto: Freepik
Osim toga, za roditelje je važno da poznaju granice svog deteta i da u skladu sa tim imaju i očekivanja od njega kako bi na pravi način reagovali u različitim situacijama. Kada dete dobije napade besa i proživljava tantrume – potrebno je da imate strpljenja jer je i to deo njihovog razvoja u ovom periodu, još jedna prekretnica koju nisu prešli – savladavanje sopstvenih emocija.
Od deteta uzrasta između jedne i tri godine nemojte očekivati:
da ima razvijenu veštinu deljenja sa drugima (razvija se tek između treće i četvrte godine)
da ima razvijenu veštinu samokontrole u različitim situacijama
da može da kontroliše svoje emocije i reaguje na pravi način uvek (dešava se tek nakon treće godine, i to postepeno)
Komentari (0)