Da li mame imaju pravo na svoj dinar i zašto ne?

Internet istraživanje sprovedeno tokom februara meseca ”Finansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar” koje je sprovela nevladina organizacija ”Centar za mame” u saradnji sa kompanijom Avon, pokazalo je da je ekonomsko nasilje, koje predstavlja jednu vrstu psihičkog nasilja, prisutno u srpskim porodicama.

”U našem društvu se o ekonomskom nasilju kao obliku rodno zasnovanog nasilja veoma malo priča, iako ono predstavlja ozbiljnu pretnju po ekonomsku sigurnost i samostalnost mama. Neki od vidova ovog nasilja su toliko dugo prisutni u našem društvu, da su postali normalan oblik ponašanja u partnerskoj zajednici, što je veoma zabrinjavajuće. Istraživanje je pokazalo da trećina mama ima manje prihode otkako su mame, nego što su imale pre dece, a kako se rođenjem deteta često stvara nova dinamika u porodici, bitno je da mame u tom trenutku budu finansijski stabilne”, izjavila je Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka Centra za mame. 

Foto: Freepik
 

„Kompanija Avon se već 137 godina bavi lepotom na drugačiji način i zalaže se za rodnu ravnopravnost, osluškuje potrebe žena, glasno govori o problemima i podstiče pozitivne promene. Kao kompanija koja spaja ljude i koja se trudi da transformiše život žena na bolje, smatramo da je neophodno otvoreno govoriti o temama poput ekonomskog nasilja nad ženama kako bismo uticali na njegovo iskorenjenje i poboljšanje položaja žena u društvu”, izjavila je Danijela Šantić, direktorka kompanije Avon za Adriatik region, koja je zajedno sa Avon fondacijom, donirala preko 1,1 milijarde dolara u svetu za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i za borbu protiv raka dojke.

Osim što ekonomsko nasilje podrazumeva kontrolu nad mogućnošću žene da stiče, koristi i zadrži ekonomske resurse, a pre svega novac, ono se odnosi i na zabranu ili ometanje zapošljavanja, daljeg obrazovanja i stručnog napredovanja, zabranu ili kontrolu trošenja novca i njegovo uskraćivanje za lične ili porodične potrebe, zabranu pristupa porodičnom novcu, donošenje odluka o trošenju novca bez konsultacije, ostavljanje domaćinstva bez osnovnih sredstava za život, ali i zahtevanje pokazivanja računa, primoravanje na pozajmljivanje novca, uništenje imovine i primoravanje na odricanje od imovine.

Sklop kontrolišućih obrazaca ponašanja prema ženi koji se sastoji od uputstava koliko i kako da troši, kontrole finansija, pravdanje na koji način je potrošila novac ispitan na poduzorku mama koje su izvestile da su izložene takvim ponašanjem je uvek statistički značajno povezan sa obrazovanjem i zaposlenjem žene i brojem dece koje imaju i isti je u svim regijama Srbije. Istraživanje je pokazalo da kada je žena zaposlena puno radno vreme – odlučivanje o stečenom novcu oba člana partnerske zajednice je u značajnoj meri zajedničko, što je daleko manje izraženo u zajednicama u kojima žena radi pola radnog vremena ili nije zaposlena. U takvim zajednicama je veći i procenat samostalnog raspolaganja sopstvenim novcem i za partnera i partnerku. Novcem koji je samostalno zaradila, žena u većoj meri samostalno i zajedniči raspolaže ako živi u gradskoj sredini, i što je veći stepen obrazovanja koji je završila. Takođe je evidentno da što je viši stepen obrazovanja oboje, odlučivanje o izdacima, bilo sitnijim, bilo krupnijim je ravnopravnije.  Ovim se još jednom potvrđuje da je obrazovanje zaštitni socijalni faktor za mame.

Foto: Freepik
 

„Zadovoljstvo raspodelom novca u porodici utiče na mame, a i na to da li i kako razmišljaju o potomstvu – svaka četvrta mama je rekla da to utiče na odluku o daljem rađanju. Kako je natalitet uvek tema od interesovanja šire javnosti, želimo da skrenemo pažnju na to da je bitno da svi gradimo društvo gde su statistike do kojih je došlo istraživanje bolje i ravnopravnije. To možemo, za početak, raditi tako što se zalažemo da postoje bolji uslovi da žena završi formalno obrazovanje i nakon što postane mama, da se više poštuju radna prava mama i dosledno sankcionišu oni koji ih ne poštuju, da se poslodavci stimulišu poreskim olakšicama pri povratku mama sa porodiljskog odsustva kako bi se povećale šanse da mama ne dobije otkaz kada se vrati sa porodiljskog, da mame tokom porodiljskog odsustva ne primaju platu koja je manja od one koju su imale pre toga, da se poveća broj vrtića i da mesta u njima budu otvorena i za decu nezaposlenih mama jer jedino tako one mogu da pronađu posao, da postoji državni alimentacioni fond na koji mame mogu da se oslone ako bivši partner ne plaća alimentaciju…

Istraživanje je pokazalo da trećina mama ima manje prihode otkako su mame, nego što su imale pre dece, a kako se rođenjem deteta često stvara nova dinamika u porodici bitno je da mame u tom trenutku budu finansijski stabilne i ekonomski bezbedne. Već godinama se Centar za mame zalaže da programi podrške porodicama, koji će dugoročno uticati pozitivno na broj rođene dece, stimulišu rad, ali da porodice mogu da postignu bolji balans između rada i roditeljstva. Brojke ovog istraživanaj potvrđuju i ono što smo znale – mame koje rade i imaju veći nivo obrazovanja žive u zajednicama gde su odnosi kvalitetniji, što je dobro za sve – za mamu, za decu, za partnere, a u krajnju ruku i za državu,” dodala je Ružičič. 

Istraživanje je pokazalo da su mame koje samostalno ili većinski samostalno podižu decu u nezavidnoj situaciji. Podaci pokazuju da kada postoji potomstvo, ekonomsko nasilje može da traje mnogo duže od braka, pa tako skoro pola tata (44,5%) ne plaća alimentaciju za svoju decu. Od onih koji je plaćaju, veliki broj njih (46,2%) to ne radi redovno ili je čak i umanjivalo svoje prihode kako bi sudski određena alimentacija bila manja. Iako Republika Srbija ima određen iznos minimalnog iznosa alimentacije, koji usklađuje sa rastom naknade za maloletne hranjenike, čak 91,3% očeva u Srbij to ne poštuje. Odnos tata prema alimentaciji statistički je povezan sa vremenom koje provode sa svojom decom, pokazalo je istraživanje. Očevi koji ne ispunjavaju svoje novčane odgovornosti, a ako ih ispunjavaju ne čine to redovno i ne prate stopu inflacije, provode manje vremena sa decom, te tako svoju decu ne viđa 25,8% tata u Srbiji, a manje od četvrtinu samostalnog vremena sa decom provodi 37,8% tata. 

Foto: Freepik
 

Za promenu iznosa visine alimentacije potrebno je podneti žalbu i odvojiti vreme i novac za sudski proces, za šta mame koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost retko imaju vremena i novca. U onim slučajevima gde očevi plaćaju alimentaciju, taj iznos u 49,5% slučajeva nije dovoljan da pokrije ni polovinu detetovih troškova. Ne čudi onda ni činjenica da je 81,7% ispitanica izjavilo da nije zadovoljno odlukom suda o visini alimentacije.

Centar za mame je organizacija koja se već više od deceniju zalaže za prava mama i koja pruža podršku mamama. Centar za mame povezuje i podržava mame u Srbiji, bori se za njihova radna prava i protiv svih vidova diskriminacije kojima su mame izložene.