Foto:

Da li je vaše dete prečesto zabrinuto i zamišljeno?

Izvor: Bebac.com

 Digitalno nasilje nije nešto što ostaje samo na internetu. Mnoga deca ga konstantno doživljavaju i ono se održava i na njihov život u takozvanom stvarnom svetu.

– Digitalno nasilje je kompleksan fenomen. Nema jednostavnog odgovora na pitanje kako da roditelj prepozna dete koje doživljava vršnjačko nasilje preko interneta. Zavisi od samog deteta, od toga šta proživljava na internetu… – objašnjava za SrbijaDanas.com Dobrinka Kuzmanović sa Departmana za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije.
 
Deca i na digitalno nasilje reaguju indivudalno i zato nije uvek lako uočiti ono što proživljava.
 
Jedno dete će tu situaciju doživeti vrlo dramatično, uticaće na njega, na njegovo psihofizičko funkcionisanje i ponašanje, a kod drugog deteta možda neće biti takvih manifestacija. Zato je teško govoriti o tipičnim pokazateljima – dodaje Kuzmanovićeva.
 
Ona naglašava da je digitalan svet i te kako povezan sa realnim, te da je uobičajena greška kada se na digitalne medije i internet gleda kao na izolovanu virtuelnu realnost.

Foto: Pixabay

– U poslednje vreme autori to nazivaju proširenom realnošću. Granica između onoga što se svakodnevno dešava u školi, na ulici, na igralištu i na internetu je vrlo tanka. Digitalno nasilje je vrlo povezano sa svakodnevnim životom.

Dešava se da deca putem digitalnog medija organizuju tuču ili ugovore sastanak uživo. To što se dešava u digitalnom svetu se reperkutuje na njihove svakodnevne odnose.
 

Posledice ne moraju uvek biti dramatične
Iako nije uvek lako uočiti reakciju deteta na digitalno nasilje, ovo su neke reference po kojima se može prepoznati da dete ima problem.
 
– Deca mogu da reaguju na potpuno različite načine. Promenom ponašanja, povučenošću, da dugo vremena provode ispred računara… Neko dete se vidno povuče u sebe, pa roditelji mogu da primete. Svakako može doći do promena ponašanja u odnosu na ranije. Dete može biti zabrinuto, zamišljeno. Može odavati utisak kao da nešto prikriva, da ne sme da kaže roditelju.
 
Kuzmanovićeva zaključuje da nije retkost da na promenu ponašanja deteta utiču i drugi faktori koji su u kombinaciji sa digitalnim nasiljem.
 
– U literaturi ima i krajnje ozbiljnih slučajeva gde su deca izvršila samoubistvo zbog digitalnog nasilja, ali ja ne volim da idem do te krajnosti. U najvećem broju slučajeva posledice digitalnog nasilja nisu tako dramatične. Uvek treba imati u vidu da ne mora digitalno nasilje biti jedini uzrok promene ponašanja. Nije retkost da je u pitanju kombinacija više stvari koje se dešavaju u životu deteta. Uvek može biti povezano i sa nekim drugim faktorima rizika.

Izvor: Srbijadanas

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

 Digitalno nasilje nije nešto što ostaje samo na internetu. Mnoga deca ga konstantno doživljavaju i ono se održava i na njihov život u takozvanom stvarnom svetu.

– Digitalno nasilje je kompleksan fenomen. Nema jednostavnog odgovora na pitanje kako da roditelj prepozna dete koje doživljava vršnjačko nasilje preko interneta. Zavisi od samog deteta, od toga šta proživljava na internetu… – objašnjava za SrbijaDanas.com Dobrinka Kuzmanović sa Departmana za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije.
 
Deca i na digitalno nasilje reaguju indivudalno i zato nije uvek lako uočiti ono što proživljava.
 
Jedno dete će tu situaciju doživeti vrlo dramatično, uticaće na njega, na njegovo psihofizičko funkcionisanje i ponašanje, a kod drugog deteta možda neće biti takvih manifestacija. Zato je teško govoriti o tipičnim pokazateljima – dodaje Kuzmanovićeva.
 
Ona naglašava da je digitalan svet i te kako povezan sa realnim, te da je uobičajena greška kada se na digitalne medije i internet gleda kao na izolovanu virtuelnu realnost.

Foto: Pixabay

– U poslednje vreme autori to nazivaju proširenom realnošću. Granica između onoga što se svakodnevno dešava u školi, na ulici, na igralištu i na internetu je vrlo tanka. Digitalno nasilje je vrlo povezano sa svakodnevnim životom.

Dešava se da deca putem digitalnog medija organizuju tuču ili ugovore sastanak uživo. To što se dešava u digitalnom svetu se reperkutuje na njihove svakodnevne odnose.
 

Posledice ne moraju uvek biti dramatične
Iako nije uvek lako uočiti reakciju deteta na digitalno nasilje, ovo su neke reference po kojima se može prepoznati da dete ima problem.
 
– Deca mogu da reaguju na potpuno različite načine. Promenom ponašanja, povučenošću, da dugo vremena provode ispred računara… Neko dete se vidno povuče u sebe, pa roditelji mogu da primete. Svakako može doći do promena ponašanja u odnosu na ranije. Dete može biti zabrinuto, zamišljeno. Može odavati utisak kao da nešto prikriva, da ne sme da kaže roditelju.
 
Kuzmanovićeva zaključuje da nije retkost da na promenu ponašanja deteta utiču i drugi faktori koji su u kombinaciji sa digitalnim nasiljem.
 
– U literaturi ima i krajnje ozbiljnih slučajeva gde su deca izvršila samoubistvo zbog digitalnog nasilja, ali ja ne volim da idem do te krajnosti. U najvećem broju slučajeva posledice digitalnog nasilja nisu tako dramatične. Uvek treba imati u vidu da ne mora digitalno nasilje biti jedini uzrok promene ponašanja. Nije retkost da je u pitanju kombinacija više stvari koje se dešavaju u životu deteta. Uvek može biti povezano i sa nekim drugim faktorima rizika.

Izvor: Srbijadanas

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 15.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije