Skrivena srčana mana, neotkrivena tahiaritmija ili ubrzano lupanje srca mogu nekada da se ispolje samo jednom, i to u najopasnijem obliku – iznenadnom srčanom smrću. Ona može da zadesi vrhunske sportiste, kao one koji se rekreativno bave sportom, uglavnom mlađe od 30 godina. Najmlađi ređe stradaju od iznenadnog prekida rada srca.
Izlaganja napornim treninzima okidač su za mehanizme koji dovode do srčane smrti. Ove nepravilnosti u srčanom radu lekar opšte prakse obično ne može da otkrije slušalicama, pa stručnjaci preporučuju da, pre nego što počne sa treninzima, dete detaljno pregleda kardiolog.
Doktor Vladislav Vukomanović, pedijatar-kardiolog iz Instituta za majku i dete, objašnjava da ovakve događaje, nažalost, nije uvek moguće sprečiti, ali da treba preduzeti sve preventivne mere kako bi se rizik sveo na minimum:
– To ne znači da svako dete treba da uradi detaljni specijalistički pregled, ali ako je u porodici bilo preranih smrti od srčanih bolesti, ili ako postoje određene tegobe, pregled treba da bude sveobuhvatan.
To podrazumeva detaljnu analizu medicinske i porodične istorije, kao i fizički pregled. Lekar pita dete da li ima bolove u grudima pri fizičkom naporu i neobjašnjive nesvestice, a fizički pregled obuhvata proveru srčanog šuma, impulsa, krvnog pritiska.
Iako su uzroci i mehanizmi nastanka iznenadnih srčanih smrti poznati, veoma je teško predvideti ko su pravi kandidati za ovakav ishod.
– Uzrok iznenadne smrti u opštoj populaciji je u najvećem broju slučajeva ventrikularna fibrilacija, zatim ventrikularna tahikardija ili elektromehanička disocijacija. Ove promene se ne mogu uvek otkriti na sistematskim pregledima kod pedijatra, sem ukoliko se pod slušalicama ne čuje šum. Ako takvih signala nema, ove promene ostaju neotkrivene – objašnjava dr Vukomanović.
Nepravilnosti u radu srca prikažu se tek prilikom jakog, intenzivnog napora ili posle dugogodišnjeg treniranja, ali i posle emocionalnog stresa. Fizički napor velikog intenziteta, posle obroka, kada je veoma toplo i vlažno vreme, okidač je za treperenje komora i pojavu iznenadne srčane smrti. Pri emocionalnom stresu povećava se zgrušavanje krvi, raste krvni pritisak i ubrzava se srčani rad, sužavaju se krvni sudovi i to sve izaziva opasne aritmije.
Iznenadni srčani zastoj nastaje kada električni signali koji kontrolišu sposobnost pumpanja srca naprave kratak spoj. Iznenada, srce može da počne da kuca veoma brzo izazivajući komoru srca da treperi umesto da pumpa krv na koordiniran način. Slabost srčanog mišića, oboljenje zalistaka, plućna embolija, poremećaj sastava krvi i antiaritmički lekovi su, takođe, razlog za pojavu iznenadne srčane smrti. Istraživanja pokazuju da su od iznenadne srčane smrti najugroženiji fudbaleri, košarkaši, plivači i biciklisti.
EKG DOBAR POKAZATELJ
Elektrokardiogram (EKG) je jedan od neophodnih pregleda koji može jasno da oslika električnu aktivnost srca deteta. Kardiolog posebnu pažnju usmerava na auskultatorni nalaz na srcu, određuje ritam i frekvencu srčanog rada, eventualno prisustvo šumova na srcu, određuje periferne pulseve. Takođe, tumači vrednosti izmerenog arterijskog pritiska i EKG-a u odnosu na uzrast deteta.
Komentari (0)