Foto:

Da li je ovo ipak najveći faktor za razvoj autizma?

Izvor: Bebac.com

Najnovija studija koja je zasnovana na više od 2 miliona ispitanika iz pet zemalja (Danska, Finska, Švedska, Izrael i Australija) otkrila je da oko 80% rizika od razvoja autizma potiče od nasleđenih genetskih faktora, a ne od uticaja okruženja.

„Sav prikupljeni materijal koji smo analizirali, uključujući pet različitih uzoraka, upućuje na to da su genetski faktori najvažniji”, rekao je autor studije Sven Sandin, statističar i epidemiolog u švedskom institutu Karolinski. Taj podatak bi mogao zvučati iznenađujuće za majke i očeve koji godinama čitaju razne priče koje ističu druge moguće faktore rizika kao što su zagađenje vazduha ili upitna teorija o vakcinaciji. Ipak, stručnjaci kažu da su mediji i javnost bili suviše usredsređeni na ulogu ovih faktora u nastanku autizma, iako je zapravo genetika glavni uzročnik.

Geni su najveći faktor rizika, ali još uvek ima mnogo pitanja o tome koji tačno

U novoj studiji, Sandin i njegovi koautori koristili su modele za analizu podataka o stanovništvu iz pet zemalja koje je uključivalo više od 2 miliona ljudi, od kojih je kod više od 22.000 dijagnostikovan autizam. Došli su do zaključka da nasleđeni geni čine oko 80% rizika od autizma kod dece sa ovim poremećajem.
Foto: Pixabay
Taj visoki procenat poklapa se sa rezultatima sličnih nedavnih studija koje su takođe došle do zaključka da su geni glavni faktor koji doprinosi ovom poremećaju.
Naravno, istraživači su decenijama znali da genetika doprinosi autizmu. Ali sada kada je utvrđeno koliko je značajan faktor nasleđa, postoji sve veći pritisak da se odredi koji specifični geni doprinose tome i na koji način.

Svesnost porodičnog rizika može pomoći u ranoj intervenciji

Budući roditelji koji znaju da imaju neku porodičnu istoriju autizma mogli bi da razmisle o razgovoru sa genetičarem. Svest o porodičnoj istoriji i potencijalnim faktorima rizika takođe može pomoći roditeljima i pedijatrima da obrate posebnu pažnju na rane znakove autizma. Istraživanja jasno pokazuju da rane intervencije, koje mogu početi već u drugoj godini života, mogu pomoći u poboljšanju fizičkih, emocionalnih i komunikacijskih veština.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Najnovija studija koja je zasnovana na više od 2 miliona ispitanika iz pet zemalja (Danska, Finska, Švedska, Izrael i Australija) otkrila je da oko 80% rizika od razvoja autizma potiče od nasleđenih genetskih faktora, a ne od uticaja okruženja.

„Sav prikupljeni materijal koji smo analizirali, uključujući pet različitih uzoraka, upućuje na to da su genetski faktori najvažniji”, rekao je autor studije Sven Sandin, statističar i epidemiolog u švedskom institutu Karolinski. Taj podatak bi mogao zvučati iznenađujuće za majke i očeve koji godinama čitaju razne priče koje ističu druge moguće faktore rizika kao što su zagađenje vazduha ili upitna teorija o vakcinaciji. Ipak, stručnjaci kažu da su mediji i javnost bili suviše usredsređeni na ulogu ovih faktora u nastanku autizma, iako je zapravo genetika glavni uzročnik.

Geni su najveći faktor rizika, ali još uvek ima mnogo pitanja o tome koji tačno

U novoj studiji, Sandin i njegovi koautori koristili su modele za analizu podataka o stanovništvu iz pet zemalja koje je uključivalo više od 2 miliona ljudi, od kojih je kod više od 22.000 dijagnostikovan autizam. Došli su do zaključka da nasleđeni geni čine oko 80% rizika od autizma kod dece sa ovim poremećajem.
Foto: Pixabay
Taj visoki procenat poklapa se sa rezultatima sličnih nedavnih studija koje su takođe došle do zaključka da su geni glavni faktor koji doprinosi ovom poremećaju.
Naravno, istraživači su decenijama znali da genetika doprinosi autizmu. Ali sada kada je utvrđeno koliko je značajan faktor nasleđa, postoji sve veći pritisak da se odredi koji specifični geni doprinose tome i na koji način.

Svesnost porodičnog rizika može pomoći u ranoj intervenciji

Budući roditelji koji znaju da imaju neku porodičnu istoriju autizma mogli bi da razmisle o razgovoru sa genetičarem. Svest o porodičnoj istoriji i potencijalnim faktorima rizika takođe može pomoći roditeljima i pedijatrima da obrate posebnu pažnju na rane znakove autizma. Istraživanja jasno pokazuju da rane intervencije, koje mogu početi već u drugoj godini života, mogu pomoći u poboljšanju fizičkih, emocionalnih i komunikacijskih veština.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije